U regionu centralnoistočne Evrope (CIE) srpske kompanije su prošle godine bile najmanje aktivne u preuzimanju drugih firmi, dok su u poslednjih deset godina po istom osnovu zauzele prvo mesto u ovom regionu, pokazuje najnovija studija “Spajanja i preuzimanja u CIE“ koju objavljuje konsultantska kuća Roland Berger. Iz Srbije su prošle godine bile svega dve akvizije ukupne vrednosti 5,5 miliona evra.Hrvatska je istovremeno bila najaktivnija sa čak 15 akvizicija ukupne vrednosti 403 miliona evra. Na trećem mestu se našla Bugarska sa pet akvizicija, a čija je ukupna vrednost bila 20 puta veća od preuzimanja srpskih kompanija.
U regionu centralnoistočne Evrope (CIE) srpske kompanije su prošle godine bile najmanje aktivne u preuzimanju drugih firmi, dok su u poslednjih deset godina po istom osnovu zauzele prvo mesto u ovom regionu, pokazuje najnovija studija “Spajanja i preuzimanja u CIE“ koju objavljuje konsultantska kuća Roland Berger.
Iz Srbije su prošle godine bile svega dve akvizije ukupne vrednosti 5,5 miliona evra. Hrvatska je istovremeno bila najaktivnija sa čak 15 akvizicija ukupne vrednosti 403 miliona evra. Na trećem mestu se našla Bugarska sa pet akvizicija, a čija je ukupna vrednost bila 20 puta veća od preuzimanja srpskih kompanija.
S druge strane, Srbije je uz Sloveniju bila najaktivniji preuzimač od 2000. do 2010. godine. “Telenor” je 2006. kupio “Mobi63”, iste godine su se spojili i “Merkator” i „Rodić“, a godinu dana kasnije je “Telekom Srbija” preuzeo “Telekom Srpske”...
Najatraktivniji sektori za spajanja i preuzimanja prošle godine bili su mediji i industrija zabave, te sektor robe široke potrošnje, dok su telekomunikacijski i finansijski sektor izgubili nekadašnji dominantni položaj. Većina investitora dolazi iz sektora robe široke potrošnje, te bankarstva i finansija.
Ekonomista Zoran Popov kaže da je iznenađen činjenicom da je Srbija u preuzimanju i spajanju bila najaktivnija poslednjih deset godina, ali ne i time da je bila na začelju regiona u prošloj godini.
- Zbog krize se privreda u Srbiji prošle godine borila za opstanak, na prvom mestu su bili krediti za likvidnost, a na poslednjem investicije - kaže Popov za “Blic”.
Vrednost preuzimanja u zapadnoj Evropi je prošle godine pala za 12 odsto, dok je u centralnoistočnoj Evropi zabeležen rast od 16 procenata. Ipak, to je tek trećina od nivoa iz 2007. godine. Od 2000. do 2010. Rusija je bila najveće tržište preuzimanja i spajanja. Ovom tržištu je pripalo 57 odsto ukupne vrednosti transakcija, a slede Turska, Poljska i Češka.