Preduzetništvo - Srbija

Srbiji godišnje treba 10.000 malih i srednjih preduzeća

Na svakih deset malih i srednjih preduzeća (MSP), šest tvrdi da ne uzima kredite od banaka, a ako već zajmi, onda novac koristi za tekuće poslovanje.

U proširenje posla može da ulaže tek oko pet odsto MSP, što je na duži rok nepovoljno za državu zato što ta „mala privreda“ sada daje više od polovine ukupnih para u budžet.

Preduzetnici nerado odlaze u banku jer kako kaže jedan od njih, za „kredit od 30.000 evra stavio sam hipoteku na objekat od koji vredi milion evra“. Kad već moraju, onda radije traže kredit kao fizičko lice.

- Poslovna zajednica preduzetnika i MSP čini preko 90 posto svih privrednih subjekata u Srbiji. Ovaj sektor zapošljava oko 70 odsto ukupnog broja zaposlenih i doprinosi sa oko 60 procenata u bruto domaćem proizvodu. Međutim, dok se preduzetništvo u EU podstiče na sve načine, recimo za istraživačke aktivnosti MSP je izdvojeno 1,3 milijarde evra, kod nas je dostupnost kredita veoma loša, opterećenja države i dalje velika, doprinosi za zaposlene neizdrživo visoki, administriranje glomazno i nepotrebno, ocenjuje Milan Knežević potpredsednik Uduženja mikro i malih preduzeća.

Ekonomisti i dalje smatraju da su mala i srednja preduzeća razvojna šansa Srbije, uprkos činjenici da mnogo toga nije u skladu sa planovima i projekcijama.

Svojevremeno usvojena razvojna strategija je predvidela da bi u Srbiji godišnje trebalo da se otvara 10.000 više malih i srednjih preduzeća nego što se zatvori, kako bi za četiri godine bilo 150 000 aktivnih MSP koja bi zapošljavala blizu 2 miliona građana. Međutim, tendencija koja se jasno uočava pokazuje da se poslednjih godinu dana više zatvori nego što se otvori preduzetničkih radnji i MSP.

- Sada većina malih i srednjih preduzeća nema garantni potencijal pri podizanju kredita sa kojim bi mogla da se zaduži kod banaka. Čak i ona preduzeća koja imaju zemlju i nepokretnosti imaju problem, jer Katastar nepokretnosti predstavlja najbirokratizovaniju instituciju u državi i ne mogu po šest, devet i dvanaest meseci da dobiju papire o upisanim nekretninama i posedima na osnovu kojih bi podigle kredite kod banaka, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije (UPS).

Nesporno je da su troškovi finansiranja za MSP u Srbiji među najvećim u regionu. Zato, prema podacima poslednjeg dobro pripremljenog i realiozovanog istraživanja, više od polovine MSP u ovom trenutku ne razmišlja o bilo kakvim ulaganjima u proširenje posla.

U Srbija sada na 25 stanovnika jedan zaposleni radi u proizvodnji, a takav prosek imaju afričke zemlje Bocvana, Burundi, Namibija. Ekonomisti procenjuju da se mnoga prisutna ograničenja, uz uvažavaanje značaja MSP kao važnog dela ukupne privrede, mogu konkretnim i strateškim potezima države prevazići. Unija poslodavaca Srbije i sindikat Nezavisnost su ovih dana pred javnost izašli sa dokumentom kojim Vladi predlažu mere za izlazak iz krize.

- Pre svega, neophodno je uvođenje reda u sistem plaćanja, a na prvom mestu da lokalne samouprave i delovi javnog sektora, dakle država, isplate sva dugovanja privatnom sektoru. Zatim, nužna je reforma PIO fonda, poreskog sistema, potrebno je i ukidanje linearnog oporezivanja zarada, omogućavanje nižih kamatnih stopa, dalje smanjenje administrativnih procedura i birokratije, predočava Dragoljub Rajić iz UPS.

U Ministarstvu za finansije i privredu tvrde da su upoznati sa teškoćama i navode da je prethodna vlada je nagomilala velike dugove državnih preduzeća privatnom sektoru, a sadašnja planira da taj problem sistemski reši.

- Vlada Srbije će do 31. marta 2013. godine pregledati sve takse i nakanade i odlučiti koje će odbiti, a koje potvrditi. Cilj je da sve takse i naknade budu fiksne, kao i da se ne uvode nove, stav je ministra finansija Mlađana Dinkića.

U svakom slučaju, ne sme zaboraviti činjenica, kažu ekonomsiti, da su MSP imala ključnu ulogu u izgradnji modernih zemalja u svetu u poslednjih pola veka, uključujući Japan, Jugoistočnu Aziju, Nemačku i Sjedinjene Američke Države.