Vlada Srbije neće menjati postojeće zakone koji se odnose na poslovanje firmi u Srbiji kako bi sprečila da se kompanije koje su registrovane u of šor zonama pojavljuju na našem tržištu kao vlasnici preduzeća. Iako je jasno da se države koje imaju liberalniji pristup osnivanju kompanija i plaćanju dažbina koriste kako bi se ne samo zaobišli važeći propisi u drugim zemljama koje posluju “regularno”, već i da se preko ovih poreskih rajeva, “pere” između dva i pet odsto svetskog bruto društvenog proizvoda, u bliskoj budućnosti, očito je da na svetskom nivou ne postoji namera da se ovaj vid organizacije privrednog ambijenta ukine. Prema podacima u koje države iz Srbije ide ponajviše uplata po osnovu ostvarenih usluga, jasno je da se ovde itekako shvataju sve prednosti i “mogućnosti” of šor zona. Po osnovu usluga, na brojne račune u Švajcarskoj uplaćeno je, u prošloj godini, nešto više od 108 miliona evra, na Kipar 50 miliona evra, a u Holandiju 34 miliona evra. Na žalost, reč je o državama kod kojih su informacije o vlasništvu kompanija ili računa strogo čuvana tajna, pa je teško odgonetnuti o kakvim je, ovde, poslovima zapravo reč.
Vlada Srbije neće menjati postojeće zakone koji se odnose na poslovanje firmi u Srbiji kako bi sprečila da se kompanije koje su registrovane u of šor zonama pojavljuju na našem tržištu kao vlasnici preduzeća.
Iako je jasno da se države koje imaju liberalniji pristup osnivanju kompanija i plaćanju dažbina koriste kako bi se ne samo zaobišli važeći propisi u drugim zemljama koje posluju “regularno”, već i da se preko ovih poreskih rajeva, “pere” između dva i pet odsto svetskog bruto društvenog proizvoda, u bliskoj budućnosti, očito je da na svetskom nivou ne postoji namera da se ovaj vid organizacije privrednog ambijenta ukine.
Prema podacima u koje države iz Srbije ide ponajviše uplata po osnovu ostvarenih usluga, jasno je da se ovde itekako shvataju sve prednosti i “mogućnosti” of šor zona.
- Po osnovu usluga, na brojne račune u Švajcarskoj uplaćeno je, u prošloj godini, nešto više od 108 miliona evra, na Kipar 50 miliona evra, a u Holandiju 34 miliona evra - ukazuju podaci Narodne banke Srbije.
Na žalost, reč je o državama kod kojih su informacije o vlasništvu kompanija ili računa strogo čuvana tajna, pa je teško odgonetnuti o kakvim je, ovde, poslovima zapravo reč.
- Of šor kompanije na nekoj od brojnih destinacija, a čiji su vlasnici iz Srbije, šalju ovdašnjim firmama fakture za izvršenje neke od usluga. Obično je reč o nečemu što se u stvarnosti nikada ne uradi, ali se fakturiše kao izvršeno ispitivanje tržišta, konsalting, marketing...- kaže za “Novosti” jedan od iskusnih beogradskih knjigovođa.
- Faktura se, naravno, plati, a firma tu uslugu, jasno, knjiži kao trošak. U tom slučaju, kapital se lagano iznosi iz Srbije, a da pri tom ni država ne dobija poreski prihod, jer se usluge knjiže kao trošak firme. Na ovaj način mnoge kompanije, zapravo, i završavaju godinu sa bilansima u minusu, a da su, u stvari, i te kako rentabilno poslovale.
- Srpski zakoni ne poznaju razliku između stranih ulagača koji osnivaju firme kod nas - kažu u Ministarstvu finansija.
- Potpuno je svejedno da li je vlasnik domaće kompanije iz poreskih rajeva ili iz neke države koja ima i rigidnije poreske propise od naše zemlje.