Preduzetništvo - Srbija

Sumnjiv ofšor biznis iz fotelje

Da bi neko postao vlasnik ofšor kompanije, ne mora da mrdne iz Beograda. Dosta su mu kompjuter, koja hiljada dolara za registraciju u nekom od poreskih rajeva i ideja šta bi sa tom firmom.

Naravno, to nikad ne radi neko ko ima svega nekoliko hiljada dolara u džepu, već pojedinci sa velikim biznisom koji žele da posluju preko firmi iz poreskih rajeva i tako izbegnu skuplje namete u matičnoj zemlji. Ili da sakriju vlasništvo u drugim firmama koje potom kupuju. U Srbiji, kao i u mnogim drugim državama tako radi ogroman broj firmi iz svih oblasti – prehrambene industrije, trgovine, poljoprivredne proizvodnje, telekomunikacija, energetike, distribucije, posredovanja...

Problematika ofšor firmi ponovo je ovih dana aktuelizovana najavom Saše Radulovića, ministra privrede, da je došlo vreme da se konačno registruju sve kompanije koje na taj način rade u Srbiji.

– Taj posao će biti urađen primenom Zakona o sprečavanju pranja novca, a iza većine ofšor firmi koje posluju u Srbiji stoje upravo naši građani – rekao je Radulović.

Na ovaj problem je, pre nešto manje od četiri godine, javno ukazao i Boris Tadić, tadašnji predsednik Srbije, pozvavši naše najveće privrednike na „ekonomski patriotizam” jer su poslovali preko ofšor firmi u inostranstvu. Danas se malo šta promenilo, jer najbogatiji veliki deo svog poslovanja i dalje obavljaju preko tih kompanija. U Srbiji su mnoge od najvećih kompanija registrovane u ofšor zonama, a jedna od poslednjih priča iz ove oblasti je ona o načinu na koji je Miroslav Mišković prodao svoj „Delta maksi” belgijskom „Delezu”. Kako je ovaj lanac zapravo bio u vlasništvu njegove kiparske firme, Mišković (upozoren na ekonomski patriotizam) je pre prodaje udeo u vlasništvu „Delta maksija” sa Kipra preneo na novu firmu koju je osnovao u Srbiji – „Delta kapital”. Da to nije učinjeno, na prodaju firme iz poreskog raja ne bi morao da plati 25 miliona evra poreza na kapitalnu dobit, koji su završili u budžetu Srbije.

Isto tako, nedavno su novinari britanskog „Gardijana” istraživali ko stoji iza pojedinih ofšor kompanija u državama koje važe za poreske rajeve. Među više hiljada kompanija, isplivala je i „Salford kapital partners” sa Britanskih devičanskih ostrva, koju su potom ovdašnji mediji povezali sa našim kompanijama poput „Imleka”, „Bambija”, „Knjaza Miloša”... U svakom slučaju, do informacija o tome ko zaista stoji iza neke ofšor kompanije nije lako doći. Niti o tokovima novca. Postavlja se stoga pitanje koliko bi Radulovićeva najava mogla da ima efekta?

Stručnjaci za finansije i za investicije različito na ovo gledaju. Jedni pozdravljaju nameru ministra Radulovića jer bi, ocenjuju, bacila bolje svetlo na tokove novca. Drugi, međutim, smatraju da popisivanje ofšor kompanija najpre nije moguće i da nikuda ne vodi, jer se poslovanje iz ofšor zona praktikuje svuda u svetu.

– Treba reći da su takve firme legalne,a kada ih neko ovde pomene odmah se pomisli na tajkune, jer su mnogi preko ofšor firmi kupovali preduzeća kako bi sakrili svoje ime. Ali, to postoji i u evropskim zemljama i pretpostavljam da Radulović ovo radi kako bi se otkrile grupacije i veze pojedinih firmi. Dobro je ukoliko je ovo početak šire akcije, jer bi onda oni koji tako posluju bili oprezniji ukoliko znamo za njihov novac iz inostranstva – ocenjuje Dušan Uzelac, vlasnik i urednik finansijskog portala „Kamatica”, dodajući da se teško može očekivati pronalaženje vlasnika same ofšor firme.

– Formiranje registra preduzeća ima smisla da bi se znalo ko s kim radi, što bi bilo korisno i za eventualne buduće istrage – ocenjuje on.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, podseća da nama problem nisu napravile ofšor kompanije, već loša privatizacija.

– Manje je važno ko je vlasnik firme ukoliko je sve legalno, a naš problem je korupcija koju smo dugo tolerisali. Ja sam, na primer, predložio da jedno veliko ulaganje u Srbiju pre nekoliko godina ide preko Holandije. Poslušali su me, jer svako želi manje da plati ukoliko je to moguće i to se naziva izbegavanje dvostrukog oporezivanja – navodi Kovačević.

Kako kaže, suština je da se poštuje pravo i ukoliko je poslovanje legalno, ne vidi zašto su ofšor firme loše.

– One se ovde često zbog populizma povezuju sa našom lošom ekonomskom situacijom i loše sprovedenom privatizacijom. Čak i mnoge američke multinacionalne kompanije imaju poslovanje sa ofšor firmama i to u dve države unutar samih Sjedinjenih Američkih Država, od kojih je jedna Delaver – zaključuje Kovačević.

Dok se i dalje polemiše o tome kako će i da li će Radulović uspeti u svojoj nameri da napravi registar ofšor firmi, internet je prepun sajtova koji nude pomoć pri njihovom osnivanju. Jedan od njih trenutno ima i svojevrsnu akcijsku ponudu – „firma za samo 999 dolara”. Na drugoj internet prezentaciji koja takođe sadrži preporuke za registrovanje ofšor kompanija, klijentima se objašnjava da je mnogo prednosti koje mogu da se ostvare osnivanjem ofšor kompanija. Kako navode, nisu tu samo smanjenje poreskih obaveza, već i tajnost podataka, smanjenje troškova, zaštita privatne imovine, bankovna tajnost. Dalje piše da su najčešće delatnosti ofšor kompanija trgovina, konsultantske usluge, ulaganja...

Našim biznismenima je naročito Kipar bio poželjna ofšor zona. To se, međutim, promenilo zbog ulaska ove zemlje u Evropsku uniju, ali su zato tu Devičanska ostrva, Sejšeli, Panama, Belize, Švajcarska, pa i Sjedinjene Američke Države.