Preduzetništvo - Srbija

Svaka četvrta firma bez radnika

Svako četvrto registrovano preduzeće u Srbiji nema nijednog zaposlenog, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.

„Statistika zna da bude šarenolika i da ne znači mnogo, ali zadnjih godina u Srbiji se otvaraju firme bez zaposlenih, njihova poslovanja su sumnjiva, a stepen korupcije je veliki. Samo u procesu javnih nabavki država je izgubila milione evra koji bi pokrili veliki deo budžetskog deficita“, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

On napominje da se često dešava da firme upadaju u dugove, da vlasnici ne mogu da se reše tih problema i da onda odlučuju da otvore novu firmu. Firme se gomilaju, kao i dugovi, porezi se ne plaćaju i na kraju država je na gubitku.

U takvoj nezdravoj atmosferi u kojoj više od 19.000 privrednih društava ima samo jednog, a više od 27.000 najviše pet zaposlenih malo je prostora za nova radna mesta.

Situacija je najteža u malim i srednjim preduzećima, a najveći broj otpuštenih tokom prošle godine bio je zaposlen u nekom od njih. Rajić kaže da je to logično jer MSP čine gotovo 99 odsto svih privrednih društava.

„Zbog loših uslova poslovanja mala i srednja preduzeća, koja bi trebalo da budu okosnica privrede i da pune i do 80 odsto budžeta, kako je to u razvijenim zemljama na Zapadu, kod nas pune tek negde oko 50 odsto kase. Još uvek smo tržište jeftine radne snage i ne bi me iznedailo da za dve-tri godine dođemo u situaciju u kojoj je sada Grčka“, ističe Rajić.

Pravi znak da se privreda oporavlja je realni porast broja zaposlenih, a to se još neko vreme, napominje Rajić, neće desiti. Naime, Srbija je u 2010. ušla sa 65.497 radnika manje nego u 2009. godine.

Broj otvorenih firmi nije dobar pokazatelj oporavka, ali da bismo mogli da se pohvalimo nekim dobrim rezultatom i to je nešto na čemu će morati ozbiljno da se radi.

„Da bismo bili srednje razvijena zemlja, poput Češke, moramo do 2015. da se potrudimo da imamo 10.000 više otvorenih preduzeća svake godine, a mi smo prošle bili u minusu od 2.000 preduzeća“, naglašava Rajić.

Pokušaji Vlade da različitim merama ublaže efekte krize, smatra on, nisu u velikoj meri urodili plodom i smanjili nezaposlenost.

„Subvencionisani krediti samo su donekle pomogli privredi, međutim, njih sada više gotovo da nema i izgleda kao da je sve bilo kupovina vremena. Mislim da će ove godine biti još više nezaposlenih. Investicija nema, oni koji imaju novac biraju gde će da posluju, a izabraće ona mesta gde nemaju problema sa birokratijom, tamo gde im je lakše“, napominje Rajić.

Ni stimulacija poslodavcima od 7.000 do 10.000 evra po radnom mestu nije dala velike rezultate i ne isplati se, smatra Rajić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko kaže da se Vlada potrudila da pruži šansu mladima kroz program Prva šansa, da je to rezultiralo donekle padom nezaposlenosti, ali i da je najbolje zapošljavanje, ipak, ono koje nije subvencionisano, već ono koje je zasnovano na tržišnim osnovama.

To što četvrtina preduzeć a ne zapošljava nikog nije nešto novo i rezultat je, tvrdi Arandarenko, pre svega tranzicije u kojoj smo.

„Tranzicija je relativno brzo smanjila broj zaposlenih u većim preduzećima. Veliki broj njih je uzeo otpremnine i nije uspeo da se snađe i nađe posao kod privatnika. Onda su došli u situaciju da sami pokušaju nešto, otvore firmu što ih ne košta mnogo, a dobiju određeni broj povlastica, koje koriste na razne načine“,napominje Arandarenko.

Dok se nešto ne popravi, povećanje nezaposlenosti koje je prošle godine, kaže naš sagovornik, bilo najveće u dosta dugom periodu, neće se zaustaviti.

„Ovu godinu ćemo završ iti sa još većim brojem nezaposlenih, a prvi znaci nekog oporavka mogli bi da se očekuju tek sledeće godine“, ističe Arandarenko.