Preduzetništvo - Srbija

Sve je manje preduzetnika

Prvi put je zabeleženo da je tokom jedne godine broj brisanih preduzetničkih radnji veći od broja novoosnovanih - kaže Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, i ocenjuje trenutno stanje domaće ekonomije iz perspektive podataka kojima raspolaže Agencija.

- Tako je lane registrovano 35.299 novih, a iz registra obrisano 37.168 postojećih radnji. Kod preduzeća, broj brisanih je tri puta veći nego što je uobičajeno, dok je broj novoosnovanih firmi u 2010. pao ispod 10.000.

* Zašto je toliko preduzeća brisano iz registra privrednih društava?

- Tokom cele prošle godine, iz Registra je obrisano ukupno 9.375 preduzeća. Međutim, za to postoji logično objašnjenje, pošto su 5.974 firme izbrisane po osnovu automatskog stečaja. Naime, Zakon o stečaju nalaže da se nad firmama koje su u blokadi više od godinu dana sprovodi automatski stečaj, a Agencija ih iz registra briše po osnovu rešenja suda. Konačno je počela da se raščišćava situacija u ovoj oblasti.

* Koliko, zapravo, preduzeća posluje u Srbiji?

- Registrovano je 110.000 privrednih društava i 224.500 preduzetnika. Međutim, realnu srpsku ekonomiju čini tek polovina njih. Naime, podaci iz završnih godišnjih računa za 2009. pokazuju da oko 23.000 preduzeća nema niti jednog zaposlenog, a da oko 20.000 njih ima samo jednog zaposlenog radnika. Tako privredu s realnim kapitalom i potencijalom čini oko 70.000 firmi i oko 22.000 preduzetničkih radnji koje su u obavezi da podnose finansijski izveštaj. Takođe, prisutan je stalni pad broja zaposlenih u sektoru malih i srednjih preduzeća, a cela privreda posluje s gubitkom od blizu milijarde evra.

* Hoće li se proces registracije još ubrzati?

- U ovoj godini Agenciju očekuje integrisanje sistema između više institucija, što će omogućiti trenutno dobijanje i dodeljivanje poreskog identifikacionog broja, što u sadašnjem postupku traje 48 sati.

* Hoće li to da poveća mogućnosti eventualne zloupotrebe?

- Firma ne postaje fantomska registracijom nego svojim delovanjem. Mi već uveliko, na nedeljnom nivou, razmenjujemo podatke na nivou Agencija - Poreska uprava - MUP, a analize su pokazale da je najveći nivo pranja novca bio pre formiranja Agencije za privredne registre. Prostor za zloupotrebu se sužava što se više povećava razmena podataka i integrišu baze. Inače, pranje novca je međunarodni problem. Postoje procene da se oko pet odsto BDP najrazvijenijih ekonomija stvara upravo u zoni sive i crne ekonomije.

* Uskoro bi trebalo da zaživi i registar mera i podsticaja regionalnog razvoja?

- Od 1. februara trebalo bi, na jednom mestu, da budu objedinjeni podaci o svim davanjima iz 11 državnih izvora ka krajnjim korisnicima, bilo da su u pitanju subvencije, investicije u infrastrukturu, startap krediti, donacije... Reč je o zbirnom prikazu po opštinama, odobrenom iznosu kredita, izvoru sredstava, broju novozaposlenih... Kroz ovaj registar pratiće se realizacija projekata i regionalni razvoj.