Pravo na subvenciju za samozapošljavanje – bespovratnu pomoć države od 160.000 dinara po nezaposlenom – u ovoj godini u Srbiji je ostvarilo 1.903 građanina. Od tog broja njih 1.616 registrovalo je firmu kroz redovni republički javni poziv, dok je zahvaljujući lokalnim akcionim planovima zapošljavanja 287 građana započelo sopstveni biznis. U Beogradu je zahvaljujući republičkim subvencijama otvoreno 111 preduzeća.Neki od tih preduzetnika dobili su i sredstva od prestoničke gradske uprave, pa su tako ostvarili početni kapital od 4.000 evra. Oni su dodatni novac stekli učešćem na redovnim konkursima koje Beograd raspisuje za podršku samozapošljavanju.
Pravo na subvenciju za samozapošljavanje – bespovratnu pomoć države od 160.000 dinara po nezaposlenom – u ovoj godini u Srbiji je ostvarilo 1.903 građanina.
Od tog broja njih 1.616 registrovalo je firmu kroz redovni republički javni poziv, dok je zahvaljujući lokalnim akcionim planovima zapošljavanja 287 građana započelo sopstveni biznis. U Beogradu je zahvaljujući republičkim subvencijama otvoreno 111 preduzeća. Neki od tih preduzetnika dobili su i sredstva od prestoničke gradske uprave, pa su tako ostvarili početni kapital od 4.000 evra. Oni su dodatni novac stekli učešćem na redovnim konkursima koje Beograd raspisuje za podršku samozapošljavanju.
Nadležni u Nacionalnoj službi zapošljavanja (NSZ) kažu da je najvažnije da kandidat koji konkuriše za pomoć države ima ideju čime bi se bavio. Kome pomoć bude odobrena, dobija 60 dana da registruje delatnost. Dešava se, međutim, da mnogi u međuvremenu odustanu.
– Ova vrsta državne pomoći je samo uslovno bespovratna, jer su kandidati u obavezi da poštuju ugovor. Onaj ko registruje delatnost mora najmanje godinu dana da radi i uplaćuje doprinose. Ukoliko ne poštuje pravila, deo novca mora da vrati. Ako je neko radio samo pola godine pa odustao, trebalo bi da vrati 80.000 dinara – objasnila je Snežana Kragulj, savetnica za razvoj preduzetništva u NSZ-u.
Kada dobiju ideju za pokretanje sopstvenog biznisa, beogradski preduzetnici mogu da konkurišu kod Gradske uprave za subvencije samozapošljavanja. U prethodne dve godine, kako kaže Miroslav Čučković, član Gradskog veća Beograda, na ovaj način stotinak sugrađana pokrenulo je posao. Njima je isplaćeno 20 miliona dinara – u proseku svakom po 200.000 – bespovratnih podsticajnih sredstava.
– Među dobitnicima je bilo predstavnika raznovrsnih delatnosti iz svih delova grada – od centra, preko Miljakovca i Borče do Mladenovca. Uslov za učestvovanje na konkursu bio je da su kandidati najmanje šest meseci na evidenciji NSZ-a i da imaju jasan plan šta će uraditi sa subvencijom – navodi Čučković.
Do iduće godine i novog konkursa, beogradski privrednici mogu da konkurišu kod Fonda za razvoj za „start-ap” kredit. U toj instituciji, kako navodi Čučković, na inicijativu prestoničke vlasti otvoren je stalni javni poziv za ovu vrstu pomoći, koju je u glavnom gradu dosad koristilo 1.500 preduzetnika. Zahvaljujući toj meri, 5.000 ljudi našlo je posao.
Više od 700 miliona dinara koje grad izdvaja u ove svrhe – 300 miliona za privredu i 400 miliona za poljoprivredu – koristi se i za pojedinačne mere pomoći malim i srednjim preduzećima. Tako je Gradska uprava sa 33 miliona dinara bespovratno subvencionisala nabavku proizvodnih mašina beogradskim preduzetnicima. Grad je takođe svim korisnicima republičkih „start-ap” kredita pomogao otplaćivanjem po jedne rate koje su dugovali, ukupne vrednosti 30 miliona dinara.
– Rezultat svih ovih mera jeste da na dva miliona stanovnika ne radi 94.000 ljudi, što je podnošljiv broj u ovom ekonomskom okruženju, a daćemo sve od sebe da se i on smanji – zaključuje Čučković.