U prošloj godini je 3.725 nezaposlenih pokrenulo sopstveni biznis, i to zahvaljujući novcu koji im je dodelila Nacionalna služba za zapošljavanje. Bespovratni kredit uglavnom su uložili u otvaranje malih radnji i kupovinu alata, a novu 2012. dočekali su sa pozitivnim stanjem na računu. U 2011. je, zahvaljujući ovim subvencijama, ojačan sektor malih i srednjih preduzeća za jedan procenat. Za ovu meru najviše su bili zainteresovani oni koji već imaju nekog radnog iskustva koje bi sa preduzetničkim inicijativama iskoristili za pokretanje posla i eventualno uposlili i članove svojih porodica. Subvencije od 160.000 dinara mogli su da zatraže svi oni koji su proveli najmanje mesec dana na birou. Uglavnom je novac tražen za frizerske i kozmetičke salone, bravarske i molerske radnje, specijalizovane servise za popravku kao što su automehaničari i popravka kućnih aparata, zatim za otvaranje knjigovodstvenih agencija, stomatološke ordinacije, laboratorije za zubnu tehniku, proizvodnju žičanih proizvoda i uređaja za osvetljavanje...
U prošloj godini je 3.725 nezaposlenih pokrenulo sopstveni biznis, i to zahvaljujući novcu koji im je dodelila Nacionalna služba za zapošljavanje.
Bespovratni kredit uglavnom su uložili u otvaranje malih radnji i kupovinu alata, a novu 2012. dočekali su sa pozitivnim stanjem na računu.
- U 2011. smo, zahvaljujući ovim subvencijama, ojačali sektor malih i srednjih preduzeća za jedan procenat - kaže Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
- Za ovu meru najviše su bili zainteresovani oni koji već imaju nekog radnog iskustva koje bi sa preduzetničkim inicijativama iskoristili za pokretanje posla i eventualno uposlili i članove svojih porodica.
U NSZ objašnjavaju da su subvencije od 160.000 dinara mogli da zatraže svi oni koji su proveli najmanje mesec dana na birou.
Uglavnom je novac tražen za frizerske i kozmetičke salone, bravarske i molerske radnje, specijalizovane servise za popravku kao što su automehaničari i popravka kućnih aparata, zatim za otvaranje knjigovodstvenih agencija, stomatološke ordinacije, laboratorije za zubnu tehniku, proizvodnju žičanih proizvoda i uređaja za osvetljavanje...
Svima je prethodila obuka za započinjanje sopstvenog biznisa, a preuzimanjem kredita dobili su i obavezu da registruju delatnost, rade najmanje godinu dana, u tom periodu uredno plaćaju poreze i doprinose i o tome dostave dokaze NSZ. U slučaju bilo kakvog ”kiksa” - novac moraju da vrate.
- Takav rizik se u većini slučajeva isplatio jer su istraživanja NSZ pokazala da više od 80 odsto ovih preduzeća uspe da prebrodi prve, najrizičnije godine poslovanja - kaže Jovanović.