Preduzetništvo - Srbija

Tašna-mašna firmu najlakše prepoznati po broju radnika

U Srbiji, prema procenama, postoji više od 20.000 tašna-mašna firmi, kojima gazde nagomilaju dugove, a onda ih namerno gurnu u stečaj. Naravno, prethodno su sve što je u toj firmi vredelo preneli na novoosnovano preduzeće, čisto od dugova. Tašna-mašna firme prepoznaju se najčešće po tome što imaju jednog ili nijednog zaposlenog.

U Srbiji ima više od 45.000 firmi u kojima je zaposlen jedan ili nijedan radnik, dok ostali zaposleni, ako ih ima, pare dobijaju na ruke. Međutim, takva praksa ne znači automatski da je firma tašna-mašna. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da neke od tih firmi zaista funkcionišu sa malim brojem ljudi.

- Problem je što je fantomskim firmama teško ući u trag. Koliko se manipuliše sa osnivanjem firmi, za nas je velika magla. Ne zna se koliki broj preduzeća je živ i radi pod drugim imenom, a koji je zaista ugašen i nestao. Kod nas je bilo mnogo slučajeva da, po skraćenoj proceduri, mnogi otvaraju firme i na ukradenu ličnu kartu. Pravi vlasnici tog dokumenta nemaju pojma šta se dešava, pa kad im dođe policija na vrata, nađu se u neobranom grožđu. A sve počinje i završava se s državom koja ne radi svoj posao - navodi Savić.

Gazdama fantomskih firmi na ruku ide i to što je procedura za osnivanje društva s ograničenom odgovornošću jednostavna, a registracija košta samo 100 dinara. Zato i ne čude zabrinjavajući podaci Poreske uprave. Poreznici su, naime, zbog dugova blokirali 52.000 firmi, a svakoj drugoj na račun mesecima nije legao ni dinar.

Savić smatra da su neka od tih preduzeća verovatno propala, mada je izvesno da je velika većina prebacila biznis na drugu firmu.

- Naravno, moguća je situacija da čak i velike firme koje su normalno poslovale, isisaju novac, rasprodaju imovinu i proglase stečaj. Takva firma ne može da isplati dugove ni prema poveriocima ni prema bankama, a još manje prema radnicima. Krajnje je vreme da država krene u raščišćavanje takvih situacija - poručuje on.

Stručnjaci se slažu da bi država, u cilju bolje borbe protiv fantomskih firmi, morala najpre da pojača inspekcijsku kontrolu.

Oko 24.000 firmi ima jednog prijavljenog radnika

- Agenciji za privredne registre završni račun je predalo 92.157 firmi, a 24.370 nema nijednog zaposlenog. Nešto manje od 24.000 ima samo jednog prijavljenog radnika. Takve firme najčešće posluju u sektoru trgovine na veliko i malo, u prerađivačkoj industriji, a na tom spisku su i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti.