Preduzetništvo - Srbija

Trećina preduzeća priznala da posluje nelegalno

Oko 70 odsto preduzeća posluje legalno, odnosno sve transakcije obavlja preko tekućeg računa, pokazalo je istraživanje NALED-a i USAID-a.

- Ako to pogledamo iz drugog ugla vidimo da je 30 odsto preduzeća priznalo nepoznatoj osobi u istraživanju da bar deo njihovih transakcija ne ide preko računa - ističe Predrag Kurčubić, direktor istraživanja u agenciji Ipsos stratedžik marketingu i dodao da sive ekonomije najviše ima u nabavci materijala, ali i u prevozu, koji obuhvata plaćanje putnih troškova i kupovinu goriva i da se u ove transakcije najviše plaćaju u gotovini.

Predstavnici privrede smatraju da je siva ekonomija nazastupljenija u trgovini.

Više od polovine privrednika smatra da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije, ali je ipak i dalje više onih koji nisu zadovoljni dosadašnjim rezultatima Vlade u suzbijanju sive ekonomije.

Iako smatraju da država ne radi dovoljno na rešavanju ovog problema, čak polovina ispitanika ne bi sama prijavila konkurentsku firmu koja posluje u sivoj zoni.

- Oni smatraju da to nije njihov posao, nego posao države, plaše se da će sebi da naprave problem ukoliko to urade, ili ih ne prijavljuju jer nemaju poverenja u državne institucije. Velika većina predstavnika privrednih subjekata kao i u prethodnom talasu smatra da država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima koje prikupi od građana i privrede.

Istraživanje je pokazalo da su tri najkorisnija reformaska poteza vlade uvođenje u pravni sistem objedinjene procedure za izdavanje građevinske dozvole, reforma radno pravnog zakonodavstva i pojedinostavljenje administartivne procedure kada je u pitanju uplata poreza i doprinosa.

Direktor Tima za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović istakla je da su uzroci sive ekonomije mnogobrojni a da su neki od njih visoko fiskalno opterećenje rada na nižim nivoima zarada, komplikovan i netransparentan poreski sistem, visoko administrativno opterećenje privrede, pravna nesigurnost.

Sa druge strane, neki od najštetnijih reformska poteza su odlaganje primene čipovanih zdravstvenih kartica i loša implementacija javnobeležničkog sistema.

Neke od mera koje predlaže ta institucija za suzbijanje sive ekonomije odnose se na uspostavljanje javnog tela za koordinaciju inspekcijskog nadzora, pokretanje “call centra”, odnosno uspostavljane onlajn sistema za podnošenje anonimnih prjava o slučajevima sive ekonomije, edukacija građana...