Trgovina dobar biznis

Bez autora
May 19 2013

U Srbiji skoro da nema delatnosti koja makar deo zarade ne stiče trgovinom. Iz direktne prodaje ni dinar ne stiže jedino državnoj upravi i odbrani, a u ostalim granama trgovački promet učestvuje od 0,8 do 30 odsto u ukupnom prometu preduzeća. Trgovina kao dodatna delatnost najviše je zastupljena u poljoprivredi, šumarstvu u ribarstvu, a najmanje u - poslovanju sa nekretninama. Ovo je jedan od zaključaka istraživanja "Struktura rashoda i prihoda poslovanja pravnih lica i preduzetnika", koje je Republički zavod za statistiku realizovao u okviru IPA projekta na uzorku od 17.627 preduzeća. Ova analiza omogućava uvid u strukturu prihoda i rashoda preduzeća u Srbiji. Daje podatke i koje delatnosti se bave kojim sporednim delatnostima. U nekim granama dodatne delatnosti donose i polovinu prihoda. Jedan od zanimljivijih nalaza istraživanja je da se skoro svi, uz osnosvnu delatnost, bave i trgovinom.

Trgovina dobar biznisU Srbiji skoro da nema delatnosti koja makar deo zarade ne stiče trgovinom.

Iz direktne prodaje ni dinar ne stiže jedino državnoj upravi i odbrani, a u ostalim granama trgovački promet učestvuje od 0,8 do 30 odsto u ukupnom prometu preduzeća. Trgovina kao dodatna delatnost najviše je zastupljena u poljoprivredi, šumarstvu u ribarstvu, a najmanje u - poslovanju sa nekretninama.

Ovo je jedan od zaključaka istraživanja "Struktura rashoda i prihoda poslovanja pravnih lica i preduzetnika", koje je Republički zavod za statistiku realizovao u okviru IPA projekta na uzorku od 17.627 preduzeća.

- Ova analiza omogućava uvid u strukturu prihoda i rashoda preduzeća u Srbiji - objašnjava Rade Ćirić, jedan od autora istraživanja.

- Daje podatke i koje delatnosti se bave kojim sporednim delatnostima. U nekim granama dodatne delatnosti donose i polovinu prihoda. Jedan od zanimljivijih nalaza istraživanja je da se skoro svi, uz osnosvnu delatnost, bave i trgovinom. Najveći dodatni prihodi dolaze od zakupnina. Firme često izdaju svoje prostorije i magacine.

Da nije troška radnika i investicija, u Srbiji ne bi bilo firme koja posluje sa gubitkom. Odnos troškova i prihoda, prema ovom istraživanju, najpoljovniji je u administraciji, a najnepovoljniji u građevini. Troškovi poslovanja ćata iznose svega 29 odsto prihoda, dok građevinari u materijal ugrade čak 70 odsto novca koji naplate.

- Racio ukupnih troškova pokazuje koliki su troškovi materijala i proizvodnih i neproizvodnih usluga u odnosu na ukupne prihode - objašnjava Rade Ćirić.

- U troškove nisu uvrštene nabavke osnovnih sredstava za rad, što su najčešće investicije, niti troškovi radnika.

Lako odlučuju

Istraživanje otkriva i da mala preduzeća veoma često menjaju delatnost.

- Male frime to i mogu lako da rade, velikima bi promena delatnosti bila mnogo komplikovanija - dodaje Ćirić.

- Mali se lako odlučuju na taj korak. Na primer, neko ko se bavio proizvodnjom nameštaja shvati da mu se mnogo više isplati da se bavi samo trgovinom nameštaja.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik