Preduzetništvo - Srbija

Tupa giljotina

Srbija gotovo bez pomaka u sprovođenju regulatornih reformi, upozoravaju iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Od 340 preporuka za lakše poslovanje, petina nije usvojena, a njihovom primenom uštedelo bi se oko 36 miliona evra.

Manje vremena na šalterima, san je svakog privrednika, posebno onog u Srbiji. Ukidanje nepotrebnih propisa podrazumeva i manje troškove. Ipak, od 340 preporuka za lakše poslovanje i dalje nije usvojena petina, čijom bi se primenom uštedelo oko 36 miliona evra.

Po uslovima poslovanja Srbija je na 93. mestu među 134 zemlje. Za ministra ekonomije to nije iznenađenje.

"Nije to nikakva spektakularna novost. Mi smo zauzeli 93. mesto zbog nekoliko ključnih stvari. Jedna od njih su monetarne slobode, odnosno visoka inflacija i nestabilan kurs", rekao je ministar ekonomije Nebojša Ćirić.

Ako se po strani ostave kurs i inflacija, potencijalne ulagače sigurno će odbiti podatak da preduzeće srednje veličine u Srbiji godišnje potroši 35 radnih dana - samo na administrativne procedure.

"Ukoliko učestvujemo na nekim tenderima stalno vadimo određenu dokumentaciju, potvrdu, što nam odnosi mnogo vremena. Kolega je potrošio čitavo prepodne kako bi dobio dozvole sa kojima tek možemo da podnesemo ponudu", kaže Vladan Atanasijević iz kompanije "Aseko".

Iako je većina preporuka iz privrede usvojena, to se u praksi ne vidi.

"Jednošalterski sistem za prijavu i odjavu radnika ne funkcioniše. U Beogradu je jedan deo tog posla moguće obaviti elektronski, ali u velikom broju slučajeva u Srbiji nije", rekla je Violeta Jovanović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Prema njenim rečima dešava se da radnici u lokalnim samoupravama nisu upoznati sa novim, pojednostavljenim procedurama, tako da i dalje traže obrasce koji nisu u upotrebi.

Primenjući 196 preporuka za lakše poslovanje, godišnje štedimo 121 milion evra, pokazuje računica Ministarstva ekonomije. Uštedelo bi se još 36 miliona evra, da je usvojena i preostala petina predloga. Međutim, u poslednja tri meseca taj proces stagnira.

"Problem je naći adekvatan kadar, obezbediti sredstva za početak, objedinti aktivnosti na jednom, jednošalterskom mestu, to su dečje bolesti koje moramo da prevaziđemo", rekao je ministar Ćirić.

Iako je bilo predviđeno da traje godinu dana, seča propisa započeta 2009. još nije završena. Taj Gordijev čvor trebalo bi da bude raspetljan sledeće godine.