Procenjuje se da se svaka treća kompanija koja je registrovana, a nema ni jednog zaposlenog, bavi nekim nelegalnim poslom. Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da radnike zvanično nema 8.644 trgovaćkih radnji i više od 4.000 preduzeća iz proizvodnje. Skoro 25.000 firmi nema nijednog radnika, a 22.000 imaju po jednog.Milan Stefanović, savetnik USAID, kaže da imati firmu koja nema radnika nije nezakonito, ali i da ima privrednika koji ih osnivaju s lošom namerom. Ako im je jedno preduzeće blokirano zbog dugova, drugo će im poslužiti da radi. Oštećeni će biti poverioci jer neće moći da naplate, a vrlo često i radnici, kaže Stefanović.
Procenjuje se da se svaka treća kompanija koja je registrovana, a nema ni jednog zaposlenog, bavi nekim nelegalnim poslom.
Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da radnike zvanično nema 8.644 trgovaćkih radnji i više od 4.000 preduzeća iz proizvodnje. Skoro 25.000 firmi nema nijednog radnika, a 22.000 imaju po jednog.
Milan Stefanović, savetnik USAID, kaže da imati firmu koja nema radnika nije nezakonito, ali i da ima privrednika koji ih osnivaju s lošom namerom.
- Ako im je jedno preduzeće blokirano zbog dugova, drugo će im poslužiti da radi. Oštećeni će biti poverioci jer neće moći da naplate, a vrlo često i radnici - kaže Stefanović za „Blic“. Dodaje i da je ovakvih slučajeva mnogo i da mogu da upućuju na rast privrednih prevara, ali i na izbegavanje plaćanja poreza i ostalih dugova.
Iz Poreske uprave poručuju da novo preduzeće ne može da registruje vlasnik firme koja već duguje državi. Kažu da je za to propisana kazna zatvaranje firme. To je u praksi retkost, a jedan od svežih primera je Miroslav Bogićević, koji i pored blokiranog „Farmakoma“ radi preko tri nova preduzeća. U APR ističu da nisu sva preduzeća bez zaposlenih fantomska. Neka se osnivaju da bi završila konkretan posao. Biznismeni tako smanjuju rizik poslovanja.