Socijalno preduzetništvo u Srbiji nije dovoljno razvijeno. U Evropskoj uniji (EU) ima dva miliona socijalnih preduzeća, što je 10 odsto ukupnog broja firmi i da u njima radi šest odsto zaposlenih. Rezultati postignuti u Srbiji su minimalni. U Srbiji ima 15.000 socijalnih preduzeća u najširem smislu te reči, uključujući i nevladine organizacije, udruženja i zadruge. U Srbiji nema pravnog okvira koji bi regulisao celu oblast socijalnih preduzeća. Ta aktivnost se ipak može razvijati na osnovu sadašnjih zakona i strategija, a u planu je i donošenje krovnog zakona. Predlog zakona o zadrugama kojim se uređuje i socijalno zadrugarstvo poslat je skupštini na usvajanje, a planirano je i donošenje posebnih propisa o socijalnom zadrugarstvu. Nezaposlenost je visoka, a malo je novca za aktivne mere zapošljavanja. Značajno je uključiti sve ljude na tržište rada, jer im to omogućava ekonomsku nezavisnost i uključivanje u društvo.
Socijalno preduzetništvo u Srbiji nije dovoljno razvijeno, izjavila je danas pomoćnik ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić-Katić.
Na skupu o socijalnom preduzetništvu u Beogradu ona je navela da u Evropskoj uniji (EU) ima dva miliona socijalnih preduzeća, što je 10 odsto ukupnog broja firmi i da u njima radi šest odsto zaposlenih.
"Rezultati postignuti u Srbiji su minimalni", rekla je Bukumirić-Katić.
Prema pisanju EurAktiva, u Srbiji ima 15.000 socijalnih preduzeća u najširem smislu te reči, uključujući i nevladine organizacije, udruženja i zadruge.
Bukumirić-Katić je dodala da u Srbiji nema pravnog okvira koji bi regulisao celu oblast socijalnih preduzeća. Kako je navela, ta aktivnost se ipak može razvijati na osnovu sadašnjih zakona i strategija a u planu je i donošenje krovnog zakona.
Pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Ljiljana Džuver rekla je da je Predlog zakona o zadrugama kojim se uređuje i socijalno zadrugarstvo poslat skupštini na usvajanje, kao i da je planirano donošenje posebnih propisa o socijalnom zadrugarstvu.
Ona je navela da je nezaposlenost visoka, a da je malo novca za aktivne mere zapošljavanja.
Džuver je rekla da je značajno uključiti sve ljude na tržište rada, jer im to omogućava ekonomsku nezavisnost i uključivanje u društvo. Kao teško zapošljive kategorije navela je mlade osobe bez kvalifikacije ili sa niskim kvalifikacijama i neadekvatnim znanjima, žene, zatim dugoročno nezaposlene, Rome i osobe sa invaliditetom.
Prioritet Ministarstva biće razvijanje kapaciteta lokalne administracije kako bi se prepoznale potrebe lokalnog tržišta rada i razvoj mera za teško zapošljiva lica.
Direktor sektora zapošljavanja u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) Natalija Radoja rekla je da se socijalno preduzetništvo može razvijati i u poslovnim centrima NSZ, kao i da je planirano uvođenje centara za socijalnu rehabilitaciju u kojima će se podsticati razvoj tih preduzeća.
Skup je organizovan u okviru projekta Mreža za razvoj socijalnog preduzetništva koji finansira EU i sprovodi se u osam zemalja Evrope.
Katić-Bukumirović: Potrebne poreske olakšice
Radmila Katić-Bukumirović izjavila je danas da bi država trebalo da uvede poreske olakšice za sve one koji žele da se bave socijalnim preduzetništvom.
"Ovde nije reč o neprepoznavanju potreba, već o tome da su nam neophodni mnogo veći kapaciteti koje danas nemamo. Kada je reč o ekonomskom ambijentu, za ovu vrstu preduzeća bi trebalo predvideti određene fiskalne olakšice i u narednom periodu to treba kroz zakone promeniti", kazala je Bukumirović-Katić.
Ona je dodala da je ideja da se ne rešavaju problemi kroz pojedinačne zakone, već da se napravi sveobuhvatan zakon koji bi definisao aktivnosti na ovom planu.
Džuver je izjavila da se Srbija suočava sa visokom stopom nezaposlenosti od 22,9 odsto kao i sa time da u tom procentu značajan udeo imaju i teško zapošljive kategorije stanovništva.
Ona je istakla da je u toku izrada Nacrta zakona o zadrugama, koji će uskoro biti prosleđen vladi na usvajanje, a jedna od oblasti koju taj pravni akt uređuje je i socijalno zadrugarstvo.
"Nacrtom se definišu socijalne zadruge kao zadruge koje obavljaju delatnost zadovoljenja potrebe zajednice, ostvarenja socijalne, ekonomske i radne uključenosti i drugih potreba ugroženih grupa. Obaveza koja se nalaže ovim zakonom je da ove zadruge ulažu deo dobiti u unapređenje zdravstvene i socijalne zaštite, životnog standarda i životne sredine", kazala je ona.
Za sve zainteresovane u Evropi postoji organizacija pod nazivom Mreža za razvoj inovativnog socijalnog preduzetništva, koju čine organizacije iz osam zemalja Evrope - Italija, Austrija, Grčka, Bugarska, Mađarska, Slovenija, Ukrajina i Srbija i ona ima za cilj da pruži podršku razvoju socijalnih preduzeća u jugoistočnoj Evropi.