Preduzetništvo - Srbija

U startap firme uložena 143 miliona evra

Srbija je po uspešnim startap firmama među vodećim državama u jugoistočnoj Evropi – od „Nordeusove” video-igre sa 200 miliona igrača širom sveta, do bioinformatičke platforme „Seven bridžiz”, koja je ključni softverski alat za lečenje raka i drugih genetskih bolesti.

Trenutno u Beogradu i Novom Sadu posluje između 200 i 400 startap firmi, što je u skladu sa prosekom za ovu fazu razvoja i slično je broju startapa u gradovima u regionu, kao što su Varšava i Bukurešt, dok je taj broj dvostruko veći od broja startapa u Budimpešti.

Iako ekosistem Beograd i Novi Sad ima znatno niži BDP i najmanji broj IT stručnjaka na 1.000 stanovnika ipak uspeva da održi korak sa iznosom investicija, brojem startapa i prodaja, ovo je navedeno u prvom Startap skeneru, koji je nastao u saradnji Inicijativa „Digitalna Srbija” i „Startap džinoma” iz San Franciska.

Domaći startapi su u poslednjih deset godina prikupili više od 143 miliona evra investicija, a više od 80 odsto novca otišlo je u samo dve kompanije. Približno 122 miliona evra prikupila su samo dva startapa. Ovo ukazuje da je skoro 97 odsto startapa dobilo samo 21 milion evra. Dodatno, 45 odsto njih nije dobilo nikakvu spoljnu finansijsku podršku u proteklih 10 godina i potpuno su samostalno pokrenuli svoj razvoj i rast.

Dalja analiza distribucije prikupljenog 21 miliona evra pokazuje da su najviši iznos investicija dobili startapi koji kreiraju softverska rešenja (4,58 miliona evra), blokčejn i kripto startapi (3,76 miliona evra), kao i startapi koji imaju proizvode koji su povezani sa sportom (3,68 miliona evra).

Kako se navodi u izveštaju, svi izneti podaci potvrđeni su kroz istraživanje koje je uradio „Startap džinom” za startap ekosistem Beograda i Novog Sada. Njihovi podaci otkrivaju da startapi iz Beograda i Novog Sada u ranoj fazi dobiju gotovo 90 odsto manje novca od globalnog proseka za ekosisteme u istoj fazi – prosečna vrednost ulaganja u startape u ranoj fazi iznosi 20.000 evra.

Poređenja radi, startapi u Velikoj Britaniji prošle godine su prikupili 6,95 milijardi evra. Ovo je skoro 5.000 puta više od ukupne sume koju su startapi u Srbiji uspeli da prikupe u periodu od 10 godina.

„Izazov pribavljanja novca postaje još vidljiviji ako znamo da više od 50 odsto domaćih startapa nije privuklo nikakva ulaganja i u potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava”, ističe se u izveštaju.

Autori izveštaja zaključuju da je u rešavanju ovog problema ključna uloga države, koja mora da kreira podsticaje i regulatorno okruženje koje će povećati broj domaćih i stranih investitora.

Primarni klijenti srpskih startapa najčešće su preduzeća (57 odsto), dok 41 odsto njih prodaje direktno krajnjim korisnicima. U poređenju s globalnim prosekom, više domaćih startapa je okrenuto inostranim tržištima – samo 22 odsto startapa je orijentisano na tržišta Srbije (11 odsto) i bivše Jugoslavije (11 odsto). Najveći broj je fokusiran na SAD (37 odsto) i Evropu (26 odsto, dok šest odsto startapa definiše svoje tržište kao „globalno”. Od preostalih, pet odsto startapa je fokusirano na tržište Velike Britanije, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada i Azija u fokusu kod jedan odsto startapa. Zanimljivo je da Azija, koja je sve primamljivija za globalne startape, nije interesantna za srpske, uprkos činjenici da neke od država sa tog kontinenta, kao što su Kina, Rusija i Turska, imaju dobre ekonomske i političke odnose sa Srbijom.