Nacionalna agencija za regionalni razvoj podnela 50 krivičnih prijava za zloupotrebu novca dobijenog za pokretanje malog biznisa iz programa "start ap“ kredita. Samo u Beogradu čak 16 preduzeća, kojima je grad platio prvu ratu, nije pokrenulo posao za koji su dobili novac. Grad Beograd najavljuje krivične prijave. U lokalu u „Ju biznis centru“,umesto male proizvodnje parfema i kozmetike, prodaju se čarape. Vlasnica lokala je od države dobila milion i trista hiljada dinara za pokretanje malog biznisa. Umesto proizvodnje, vlasnica je novac potrošila na trgovinu, što nije smela da uradi, jer je uslov za dobijanje "start up“ kredita pokretanje proizvodnje. I druga vlasnica je na isti način potrošila dva miliona i 100 hiljada dinara iz "start up“ kredita. Umesto štamparije u Bulevaru Kralja Aleksandra nikla je trafika. Takvih firmi u Beogradu ima čak 16.
Nacionalna agencija za regionalni razvoj podnela 50 krivičnih prijava za zloupotrebu novca dobijenog za pokretanje malog biznisa iz programa "start ap“ kredita.
Samo u Beogradu čak 16 preduzeća, kojima je grad platio prvu ratu, nije pokrenulo posao za koji su dobili novac. Grad Beograd najavljuje krivične prijave.
U lokalu u „Ju biznis centru“,umesto male proizvodnje parfema i kozmetike, prodaju se čarape. Vlasnica lokala je od države dobila milion i trista hiljada dinara za pokretanje malog biznisa.
Umesto proizvodnje, vlasnica je novac potrošila na trgovinu, što nije smela da uradi, jer je uslov za dobijanje "start up“ kredita pokretanje proizvodnje.
I druga vlasnica je na isti način potrošila dva miliona i 100 hiljada dinara iz "start up“ kredita. Umesto štamparije u Bulevaru Kralja Aleksandra nikla je trafika. Takvih firmi u Beogradu ima čak 16.
"Imamo 16 firmi od kojih su neke koristile novac da bi kupovale automobile i stanove, stranu garderobu i refinansirale dugove. Imamo firme, a to su najgore, gde vlasnike ne možemo da nađemo. Čak ni služba za privredni kriminal već godinu dana ne može da ih nađe“, kaže član gradskog veća grada Beograda Miroslav Čučković.
Prva rata koju je grad plaćao beogradskim firmama u proseku je iznosila 80 hiljada dinara, što znači da je oko milion i 300 hiljada dinara iz gradskog budžeta pronevereno od strane vlasnika ovih firmi.