Preduzetništvo - Srbija

Većina preduzeća želi da ulaže u inovacije

Preduzeća u Srbiji u proseku imaju 22 godine. Većem delu poslodavaca (dve trećine njih) otvaranje firme bio je prvi preduzetnički poduhvat, dok 68 odsto preduzetnika želi da zaposli kadrove sa punim radnim vremenom.

Male domaće kompanije nisu sklone da prodaju svoje firme. Samo 12 odsto anketiranih tu opciju shvata kao eventualno poželjnu. Čak 93 procenta preduzeća izjasnilo se da će ulagati u inovacije, a najpre u plasman proizvoda i dalji razvoj, kao i u IT tehnologije.

To su samo neki podaci iz treće po redu studije „EY preduzetnički barometar” koja je zasnovana na ocenama 115 najuspešnijih domaćih preduzetnika o poslovnoj klimi i mogućnostima za razvoj poslovanja u Srbiji.

– Naši preduzetnici posvećeni su kompaniji i ljudima, koji rade u njoj, odlikuju ih agilnost i sposobnost za prilagođavanje tržišnim uslovima. Njihove firme su one koje redovno izmiruju poreske obaveze, vraćaju zajednici u kojoj rade tako što zapošljavaju lokalno stanovništvo, a karakteriše ih stalnost u poslovanju i obezbeđivanju radnih mesta – poručio je Ivan Rakić, generalni direktor kompanije „EY”, i podsetio na predstojeći sedmi konkurs „EY preduzetnik godine” čiji će pobednik 2019. predstavljati Srbiju na takmičenju za najboljeg svetskog preduzetnika u Monte Karlu, u društvu 60 najuspešnijih preduzetnika sveta.

Najveći broj preduzeća u Srbiji finansira svoj rad iz sopstvenih prihoda, dok samo određeni broj koristi bankarske kredite, a postoje i oni koji zauzimaju negativan stav prema mogućnostima alternativnog načina finansiranja.

Takva percepcija preduzetnika polagano se menja, pa se u najnovijem „Barometru” oko polovine anketiranih, tačnije 47 odsto njih, izjasnilo da bi investicioni fondovi, kao alternativni vid finansiranja, odgovarali njihovim potrebama.

Skupu u Privrednoj komori Srbije prisustvovala je i Branislava Simanić, direktor sektora za preduzetništvo PKS, koja je podsetila da je Vlada Srbije u fokus svoje politike stavila razvoj preduzetništva.

– Svi ti programi, i strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća, podrazumevali su velike iznose finansijske podrške, koji se realizuju za početak i unapređenja poslovanja, nabavku nove opreme… Ipak, u poslednje vreme sve više se menja percepcija preduzetnika prema alternativnim vidovima finansiranja. U Srbiji ova oblast nažalost nije zakonski regulisana, jer nije usvojen zakon o mikrofinansiranju, što bi omogućilo finansiranje malog biznisa u Srbiji – objasnila je Simanićeva.