Preduzetništvo - Srbija

Veliki potencijal prerađivačkog biznisa

Iako je ulaganje u prerađivački biznis na početku veće, na duge staze to je isplativije, tvrde stručnjaci. Sve više prerađivača hrane na srpskom tržištu to dokazuje.

I pored kredita i pozajmica, porodični biznis je za porodicu Kovač prilika, a ne prepreka.

Za ideju i prve korake u proizvodnji hladno ceđenih ulja zaslužan je Julijan Kovač. U selu Bikić Do kod Šida, pre 9 godina, pokrenuo je malu proizvodnju.

"Na ideju sam došao prvo od muke a drugo zbog dobrog kadrovskog potencijala u kući. Naime, supruga je diplomirani inženjer hemije a u isto vreme ćerka je u to vreme bila apsolvent na tehnologiji. To je vrlo zahtevna investicija, vrlo zahtevna iz prostog razloga što traži velika ulaganja i proizvodnja i promet još uvek nije na nivou koji bi obezbedio neki pristojan život", objašnjava Julijan Kovač.

Da im posao ipak ne ide loše, pokazuje asortiman, koji se svake godine dopunjuje - za sada proizvode oko 15 vrsta hladno ceđenog ulja, koja su stoprocentno od suncokreta, lana, lešnika, bundeve, slačice, sa ukusom bosiljka, nane. Vremenom su proširili proizvodnu liniju. Biznis sada širi sin Vladimir, koji je pre pet godina košarkaške terene zamenio porodičnom fabrikom.

"U principu su 90 odsto domaće sirovine, što iz Bačke od kooperanata, što lešnik, orah odavde iz Šida, odnosno Srema. Jedino su badem i susam uvozne sirovine koje prerađujemo", kaže Vladimir Kovač.

Za sada snabdevaju prodavnice zdrave hrane i izvoze u Hrvatsku.

"Da nije isplativo ne bi ga radili, e sada naravno sve ide postepeno. Ne može se ništa preko noći", tvrdi Vladimir Kovač.

I računica pokazuje da je isplativo. Na primer, za jedan litar lanenog ulja treba utrošiti 3,5 kilograma lanenog semena, što košta oko 315 dinara. Gotovo ulje od lana na tržištu je dvostruko skuplje, oko 600 dinara. Prerađivačka industrija ima potencijal jer ima kvalitet, tvrde upućeni.

"Treba raditi na oznakama geografskog porekla, na oznakama za organsku hranu jer mi zaista ne možemo po količinama da se uporedimo sa nekim evropskim uređenim poljoprivrednim zemljama, koje pored kvaliteta imaju i količinu. Ono što treba da radimo jeste da u prvih pet proizvoda koje izvozimo treba da budu prerađevine", kaže Nenad Budimović iz PKS.

Prvih pet sad su kukuruz, jabuke, sirovo meso, mineralne vode, konditorski proizvodi. Sokovi i džemovi od voća i povrća ipak su najveći izvozni potencijal.