Preduzetništvo - Srbija

Vinarstvo - biznis za strpljive preduzetnike

Ako se zna da je izvoz vina dva puta manji od uvoza i da ne proizvodimo dovoljno vina ni za naše potrebe, sigurno je da vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji imaju perspektivu, kaže za “Novac” Darko Jakšić iz odeljenja za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede.

No, vinari objašnjavaju da za podizanje i trogodišnje održavanje jednog hektara vinograda treba i do 20.000 evra, a za adaptaciju najmanje vinarije 5.000 evra. Pored velikih ulaganja, i na povraćaj novca ne može se računati pre isteka sedam do 10 godina, u zavisnosti od sorte. Na hektar vinograda zarada od grožđa je oko 2.500 evra, plus 6.000 evra od prodatog vina.

Kada se vinogradarstvo u Srbiji pretvori u brojke, situacija je poražavajuća. Tokom 2009. i 2010. zasađeno je tek po 600 hektara, a ukupna realna površina obradivih vinograda je između 15.000 i 20.000 hektara, iako statistička površina iznosi oko 60.000 hektara. Godišnja proizvodnja, koja ne podmiruje ni domaće potrebe, iznosi 200.000 litara vina.

- S jedne strane kažemo da ima perspektive, a s druge strane da se ljudi veoma teško za ovaj biznis odlučuju. Za sve koji hoće da se bave ovim poslom Ministarsvo poljoprivrede ima subvencije od 10.000 evra do 13.000 evra po hektaru, koje su najveće u regionu. Mnogi će reći da to nije dovoljno, ali treba istaći da Makedonija čak i nema subvencije. Subvencije se dele samo za pojedini tip zemljišta koji pogoduje uzgajanju vinove loze. Činjenica da trebaju velika ulaganja i da se novac u slučaju crnog vina, koje mora da odleži sezonu ili dve, vraća tek kroz 10 godina, tera ljude, nažalost, da radije ulažu u maline, jagode, šljive, što brže donosi zaradu - kaže Darko Jakšić.

Naš sagovornik objašnjava da je vrlo teško naći integralno jednu parcelu od nekoliko hektara jer sa jednim hektarom vinograda i nije naročito konkurentan, pa predlaže udruživanje manjih gazdinstava. Čak i vinari koji se decenijama bave ovim poslom kažu da je posao vinogradara težak jer “grožđe i vino traže slugu, a ne gospodara”.

Gvozden Radenković iz Udruženje vinara i vinogradara u početku nije hteo da govori o tačnom iznosu početnih ulaganja, brzini povraćaja novca i eventalnoj zaradi, ali je na insistiranje „ Novca“ napravio orijentacionu računicu.

- Na procenama sam tvrd jer neću da ispadne da tvrdim da vinarija može da se otvori za 3.000 evra. Ali troškovi se otprilike sledeći. Da bi se podigao hektar vinograda, potrebno je minimalno 12.000 evra, od toga se proizvede 6.000 litara, tj. 7.000 botilki. Naravno, za proizvodnju morate da imate i vinariju, a da biste postojeću prostoriju od 20 kvadrata adaptirali za proizvodnju vina, potrebno vam je nekoliko hiljada evra. Troškovi za najsavremeniju vinariju i podrum mogu da idu i do 300.000 evra - kaže Radenković.

Sličnu računicu smo čuli i iz čuvenog Podruma "Radovanović". Za podizanje jednog hektra vinograda potrebno je 12.000 do 18.000 evra.

- Tek nakon treće godine možete eventualno da pokrijete ratu u banci. Profit dolazi najranije pete godine. Od dva hektara može da se zaradi nekih 5.000 evra samo prodajom vina. Ako imate vinariju, dodajte otprilike evro po svakoj prodatoj boci - kaže za “Novac” Miodrag Radovanović, vlasnik Podruma "Radovanović".

Ovi vinari smatraju da država pravi pomake u tretmanu pojorivrede, ali da to može bolje.

- Tražili smo da se udeo budžeta za poljoprivredu sa sadašnjih 2,6 odsto poveća na pet odsto. Takođe, ukidanje carina za izvoz u Rusiju nam je otvorilo jedno novo tržište na koje smo se fokusirali. Moja vinarija je jedno vreme pored regiona izvozila svoje proizvode za Japan - kaže Radenković.

U Vinariji "Radovanović" kažu da gro njihovog izvoza ide na region, ali i na tržište Rusije i nekih evropskih zemalja, koji su iznenađeni činjenicom da Srbija izvozi vino, kao i njegovim kvalitetom. U toj vinariji svoje proizvode reklamiraju i na "Fejsbuku", a prodaju putem interneta.

- Istina je da je porastao izvoz, naročito za Rusiju. Recimo, izvoz u Rusiju je u prvih sedam meseci ove godine u odnosu na isti period prošle veći 57 odsto, iako u apsolutnim brojkama to i nije tako veliki skok jer je izvoz bio mali - zaključuje Darko Jakšić, iz odeljenja za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede.