Preduzetništvo - Srbija

Više novih firmi, ali više i ugašenih

To je za 4.800 preduzeća više u poređenju s istim periodom 2021. godine, ali i za 2.357 više u poređenju s istim periodom 2019, što ukazuje da se trend osnivanja vraća na nivo pre pandemije, kažu u Agenciji za privredne registre.

Najviše firmi osnovano je za trgovinu na veliko, računarsko programiranje, konsultantske usluge, izgradnju i restorane, a kod preduzetnika je uočeno i dosta registracija za drumski prevoz tereta i kozmetičkih i frizerskih salona.

S druge strane, od početka godine obrisano je 23.118 privrednih subjekata (6.772 privredna društva i 16.346 preduzetnika). To je za 3.471 firmu više u poređenju s istim periodom prošle godine. Najviše ugašenih preduzeća je iz oblasti trgovine na veliko i malo, konsultantskih poslova, restorana, izgradnje drumskog prevoza tereta, taksi usluga, frizerskih i kozmetičkih salona. Razlog zašto je istovremeno najviše istih i ugašeno i otvoreno novih jeste što je poslodavac nelikvidan, pa gasi jednu i otvara drugu firmu s istom delatnošću.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da se povećanje broja novoosnovanih firmi, pogotovo iz oblasti računarskog programiranja, može delimično pripisati dolasku Rusa, koji su ovde otvorili preduzeća.

– Ali treba imati u vidu da u svim delatnostima koje se navedene, ljudi koji imaju već postojeće firme osnivaju nove iz raznih razloga. Preduzetnici, na primer, tako izbegavaju da pređu granicu od osam miliona dinara i uđu u sistem PDV-a. U Srbiji često povećanje broja firmi na govori da smo mi u nekoj ekspanziji. Situacija postaje sve teža, investicije se usporavaju i mnogo sporije realizuju nego prethodne godine, pre svega zbog krize u Evropi – navodi Rajić.

Ne čudi zašto su građevinske firme u vrhu novoosnovanih, jer i dalje imamo dosta veliki obrt u toj oblasti i značajne investicije, ali one će s poskupljenjem bankarskih kredita početi da opadaju. Osim toga, Srbija uvozi građevinske radnike iz inostranstva, pa strani državljani osnivaju agencije ili firme preko kojih im isplaćuju zarade, te i to doprinosi broju novih firmi iz ove oblasti.

Rajić ističe da su korona i kriza koja je usledila izazvale to da je mnogo malih biznisa i malih radnji pozatvarano. Vlasnici malog biznisa nisu mogli da održe poslovanje. Na primer, u protekle dve godine je ugašena polovina dečjih igraonica.

Mali biznis je dosta pretrpeo jer su mnogi morali da modifikuju svoj rad i da se prebace na onlajn. Nekima se nije isplatilo da drže lokale, a i cene zakupa su velike. Prema njegovim rečima, na sve to uvedena su nova opterećenja i povećani su stari parafiskalni nameti.

– Produženje rokova isporuke robe i poremećaji u lancima snabdevanja su otežali poslovanje srednjih kompanija i smanjili su im prihode. Rat u Ukrajini je dosta uticao na jedan deo komponenata u automobilskoj industriji. Čitav niz firmi je osetio nedostatak materijala bilo da se uvozi iz Rusije ili Ukrajine. Veliki problem je nedostatak radnika i povećanje minimalne zarade jer to poslodavcima nameće obavezu da za neka obična zanimanja isplaćuju zarade od 800 ili 900 evra, a njihovi prihodi im ne omogućuju da toliko plaćaju zaposlene – kaže Rajić.

On naglašava da će firme moći sve manje da se zadužuju jer će im novac biti skuplji i to će dodatno opteretiti njihovo poslovanje.

– Nažalost, ulazne sirovine su jako poskupele i to će se odraziti na rast cena na domaćem tržištu i neminovno će dovesti do pada kupovne moći. Prognozira se da će od osam do 15 odsto pasti kupovina nekih proizvoda, čak i robe široke potrošnje. Sama inflacija koja će smanjiti kupovnu moć i cena ulaznih sirovina jesu veliki udar na privredu. To znači da će se roba teže i sporije prodavati, a samim tim prihodi će usporiti – kaže Rajić.

On ističe da nije realno očekivati da u ovakvim okolnostima država pomaže privredu. Ono što država najbolje može da uradi za privredu u ovoj i narednoj godini jeste da ne povećava opterećenja.