Preduzetništvo - Srbija

Više preduzetnika, manje radnika

Ipak, u godini pre toga statistika je zabeležila manje registrovanih preduzetnika – njih 303.300, a ti poslodavci su u radnom odnosu „držali” 280.387 zaposlenih, što je ipak bilo više radnika nego lane.

Milena Amon, predstavnica udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije”, smatra da toj zbrci u statistici može da kumuje i nova metodologija po kojoj se u zaposlene može računati čak i onaj ko je radio samo sat vremena u mesecu.

– To onda, priznaćete, nije realan pokazatelj nivoa zaposlenosti. Ipak, postoji još jedan problem. Agencija za privredne registre nikada ne izbacuje podatke o tome koliko je preduzetnika u fazi mirovanja. Kada su u tom statusu oni onda ne rade, već samo otplaćuju dugove Poreskoj upravi. Zato bi trebalo uraditi detaljniju analizu kako bismo došli do konkretnijih podataka kada je reč o preduzetnicima i njihovim radnicima, koliko ih je aktivnih i koliko zapravo osoba zapošljavaju – naglašava Amonova.

Kao glavni razlog za sve manju zaposlenost kod preduzetnika ona navodi privrednu delatnost koja usporava, zbog inflacije i previsokih poreskih nameta.

– Ranije se i dosta frilensera registrovalo u preduzetništvu. Sada, oni imaju svoja poreska rešenja, mogu da rade kao fizička lica i ne moraju da se registruju kao preduzetnici. I to može da kumuje manjem broju zaposlenih kod preduzetnika – objašnjava Amonova. Podseća da se frilenserima više ne isplati da se registruju kao preduzetnici, jer bi tako imali više poreskih nameta, što im svakako ne bi išlo naruku.

– Nama je krajnje vreme za reformu poreskog sistema. Treba napraviti malo više reda, unaprediti uslove poslovanja, da budu predvidljiviji, trebalo bi rasteretiti opterećenja za one koji malo zarađuju. Jer, kada radite kao registrovani privrednik, visoka su opterećenja na zarade, porez na dobit, eko-takse, a tu je i gomila parafiskala. Zato onda imate opciju ili da radite kao frilenser, gde su vam nameti mnogo niži i ne morate da budete  registrovani ili skroz na „crno”, što se u Srbiji inače malo suzbija, pa za dobar deo privrednika to postaje najbolja opcija rada – otkriva Amonova. Dodaje da takvi, nazovi, privrednici plasiraju ogromnu količinu robe nelegalno, uglavnom preko društvenih mreža na internetu.

– Nisu registrovani, ne plaćaju poreze, zbog čega i dalje postoji to ogromno crno tržište neregistrovanih privrednih subjekata koji predstavljaju nelojalnu konkurenciju svima onima koji su legalni. Takve „kolege” nemaju dozvole za rad, a ubiru plodove rada, kradu posao legalnim poslodavcima. Država time šalje poruku da se više isplati tako raditi, a to nije dobro – naglašava ona.

Prepreke sa kojima se preduzetnici u Srbiji inače suočavaju su brojne, a trenutno izazova ima najviše u ugostiteljskom i sektoru građevinarstva.

– Mnogo zaposlenih iz ugostiteljstva otišlo je da radi u inostranstvo, za veće plate, pa se ta delatnost suočava sa manjkom radne snage, a to je takođe jedan od razloga za manji broj zaposlenih kod preduzetnika nego ranije – nabraja Amonova.

Manjak radne snage povlači dodatne troškove preduzetnika kada je reč o isplati zarada, što delimično utiče i na profit preduzeća. To je posebno vidljivo u ugostiteljstvu, jer poslodavci jedva pronalaze kadar, a kada ih nađu moraju dosta da ih plate.