Posle sprovedenog postupka automatskog stečaja, u Vojvodini je, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), lane ugašeno čak 2.612 preduzeća. Istovremeno, redovni stečajni postupci su u toku u još 657, a posle najnovijeg izveštaja NBS o broju vojvođanskih firmi čiji računi su na dan 31. januara bili blokirani duže od zakonom dozvoljenih godinu dana, ista sudbina uskoro čeka još njih 1.474.U praksi, to znači da će privredni sudovi kojima je taj izveštaj dostavljen, a kojih je u Vojvodini šest (Novi Sad, Pančevo, Zrenjanin, Subotica, Sombor i Sremska Mitrovica), već narednih dana, u predstečajnom postupku, javno pozvati poverioce tih preduzeća da se, u roku od dva meseca, prijave za namirenje potraživanja.
Posle sprovedenog postupka automatskog stečaja, u Vojvodini je, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), lane ugašeno čak 2.612 preduzeća.
Istovremeno, redovni stečajni postupci su u toku u još 657, a posle najnovijeg izveštaja NBS o broju vojvođanskih firmi čiji računi su na dan 31. januara bili blokirani duže od zakonom dozvoljenih godinu dana, ista sudbina uskoro čeka još njih 1.474!
U praksi, to znači da će privredni sudovi kojima je taj izveštaj dostavljen, a kojih je u Vojvodini šest (Novi Sad, Pančevo, Zrenjanin, Subotica, Sombor i Sremska Mitrovica), već narednih dana, u predstečajnom postupku, javno pozvati poverioce tih preduzeća da se, u roku od dva meseca, prijave za namirenje potraživanja. Ako oni to učine i na prvom sudskom ročištu predlože njegovo otvaranje, a to se inače dešava gotovo bez izuzetka, kreće postupak redovnog, a ako se ne prijave, automatskog stečaja.
Kad je reč o gašenju i brisanju 2.612 preduzeća iz registra, to je, kažu za naš list u APR, urađeno pošto su, prethodno, upravo od pobrojanih privrednih sudova stigla rešenja o završenim postupcima automatskog stečaja.
- U našem sudu je u 2011. rešeno 1.018 stečajnih predmeta, koje je iniciranala NBS - precizira za ”Novosti” Olivera Lazić-Rusov, portparol Privrednog suda u Novom Sadu.
Iako o tome nema preciznih podataka, pretpostavlja se da su u automatskim stečajevima ugašena mahom mala preduzeća, sa skromnom imovinom ili bez nje, što je i prouzrokovalo nezainteresovanost poverilaca. Neuporedivo veći problem je, međutim, onih 657 preduzeća, kojih se poverioci nisu odrekli i u kojima je stečaj u toku. Jer, tu je i niz bivših giganata koji su, najčešće posle loših privatizacija, došli na ivicu bankrota, pa je sudbina desetina hiljada njihovih radnika potpuno neizvesna.
Prema podacima republičke Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, po procenjenoj likvidacionoj vrednosti imovine najveće među njima je PIK ”Bečej” (65,5 miliona evra), a slede ”Agroživ” i ”Panonija” iz Pančeva (35,6 odnosno 21 milion), PP ”Farma pilića” iz Zrenjanina (25 miliona) i ”Palić” iz Subotice (20 miliona evra).
Bečejski kombinat je, međutim, jedno od vrlo retkih preduzeća u stečaju, čija sudbina nije prepuštena samo volji poverilaca, odnosno, tome hoće li ih neko, na javnim prodajama koje se u postupku redovnog stečaja organizuju, kupiti i u njima, bar delimično, obnoviti proizvodnju. U stečajni postupak tog preduzeća su se, naime, uključili i vojvođanska vlada i Ministarstvo poljoprivrede.
- Uspeli smo da normalizujemo proizvodnju, a sada zajedno sa poveriocima tražimo model konačne stabilizacije kombinata, koji obrađuje oko 8.000 hektara zemlje i od čije sudbine zavisi i sudbina više od 1.100 porodica. Verujem da ćemo, suprotno široko raširenom uverenju da stečaj neminovno vodi u bankrot, u tome uspeti - kaže za ”Novosti” Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje.
Na sličan način se, dodaje on, pokrajinska administracija uključila i u stečajeve u novosadskom ”Motinsu”, ”Hipoku” iz Zrenjanina, ”Grmeču” iz Krajišnika i još nekim preduzećima. To je, međutim, ipak samo kap u moru, dok je konačna sudbina ogromne većine ostalih, po svoj prilici, definitivno nevesela.