Nizak procenat vlasništva na ime žena, nedostatak zakona o mikrokreditiranju, kao i garancijskog fonda za žene, glavne su prepreke za razvoj ženskog preduzetništva u Srbiji, izjavila je danas potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Olivera Popović. Žene u biznisu imaju sve probleme kao i muškarci, ali se suočavaju i sa dodatnim preprekama, rekla je ona i nakon učešća na završnom događaju projekta "Podstičemo žensko preduzetništvo", koji je realizovalo Udruženje poslovnih žena iz Subotice. Ako je u pitanju poljoprivredno zemljište, procenat vlasništva na ime žena je ispod 10 odsto, ako su u pitanju nekretnine ili automobili, ono je između 10 i 15 odsto, to u startu postavlja prepreku ženi, ako želi da započne biznis podizanjem kredita, rekla je Popović. Kao sledeći nedostatak navela je nepostojanje zakona o mikrokreditiranju što, kako tvrdi, dodatno otežava razvoj ženskog preduzetništva, ako se zna da su žene uglavnom vlasnice mikropreduzeća, kao i nedostatak garancijskog fonda za žene.
Nizak procenat vlasništva na ime žena, nedostatak zakona o mikrokreditiranju, kao i garancijskog fonda za žene, glavne su prepreke za razvoj ženskog preduzetništva u Srbiji, izjavila je danas potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Olivera Popović.
"Žene u biznisu imaju sve probleme kao i muškarci, ali se suočavaju i sa dodatnim preprekama", rekla je ona Tanjugu i nakon učešća na završnom događaju projekta "Podstičemo žensko preduzetništvo", koji je realizovalo Udruženje poslovnih žena iz Subotice.
"Ako je u pitanju poljoprivredno zemljište, procenat vlasništva na ime žena je ispod 10 odsto, ako su u pitanju nekretnine ili automobili, ono je između 10 i 15 odsto, to u startu postavlja prepreku ženi, ako želi da započne biznis podizanjem kredita", rekla je Popović Tanjugu.
Kao sledeći nedostatak navela je nepostojanje zakona o mikrokreditiranju što, kako tvrdi, dodatno otežava razvoj ženskog preduzetništva, ako se zna da su žene uglavnom vlasnice mikropreduzeća, kao i nedostatak garancijskog fonda za žene.
"Zakon o mikrokreditiranju bi baš ženama mnogo više omogućio da u startu imaju mogućnost da nekako priđu finansijskim sredstvima kako bi mogle da započnu biznis", dodala je ona.
Ukoliko uspeju da savladaju sve te prepreke, žene se u preduzetništvu suočavaju i sa "skrivenom diskriminacijom", rekla je Popović i objasnila da su to situacije kada muškarac deklarativno kaže da mu ne smeta da radi sa ženom, a nesvesno se to pojavljuje kao prepreka.
Ona je kao primer navela firmu u kojoj su muž i žena zajednički vlasnici, žena je direktor i sklopila je poslovni aranžman sa određenim preduzećem, a muž je tehnički realizovao taj posao, međutim, partneri su na proslavu pozvali muža, ali ne i nju.
"To pokazuje taj stereotip koji postoji. Naravno da su, čim se javila, ispravili grešku, što znači da je vrlo podsvesno i nenamerno napravljena greška, ali je napravljena", rekla je Popović.
Ona je dodala da se Udruženje poslovnih žena Srbije, osim ekonomskim osnaživanjem žena, bavi i javnim zagovaranjem za promenu zakona, poput pomenutog zakona o mikrofinansiranju, ali i ocenila da zakonska regulativa nije toliko veliki problem koliko primena zakona.
Prema njenim rečima, Udruženje će sačiniti niz preporuka u vezi izmena zakona o javnim nabavkama kako bi žene bile više uključivanje u konkurse.
Na pitanje koliko donosioci odluka imaju sluha za to javno zagovaranje, Popović je odgovorila da ima pomaka, a da je najveći napravljen pre oko dve godine, kada je formirana Ženska parlamentarna mreža.