„Železnice Srbije” od 1. jula ove godine biće podeljene u četiri zasebna preduzeća – za prevoz putnika, transport robe, upravljanje infrastrukturom i Holding železnice a. d. Ovo je prvi korak u predstojećoj trogodišnjoj reformi najvećeg gubitaša među javnim preduzeća, s minusom od 7,7 milijardi dinara, ali koji bi od 2018. godine trebalo da posluje uz minimalnu pomoć države. Koliko je restrukturiranje „železnica” važno svedoči i činjenica da je taj posao postao i deo aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Pored podele na četiri firme, sporazumom je predviđeno uvođenje naknada za korišćenje železničke infrastrukture do kraja ove godine. Reč je o putarini na prugama i nju će plaćati i nova preduzeća za prevoz robe i putnika. To je preduslov za konkurentnost i otvaranje pruga za privatne operatere. Po programu sa MMF Srbija se takođe obavezala da u 2015. umanji troškove poslovanja i u skladu sa tim skreše subvencije za to javno preduzeće za oko 0,05 odsto BDP-a.
„Železnice Srbije” od 1. jula ove godine biće podeljene u četiri zasebna preduzeća – za prevoz putnika, transport robe, upravljanje infrastrukturom i Holding železnice a. d. Ovo je prvi korak u predstojećoj trogodišnjoj reformi najvećeg gubitaša među javnim preduzeća, s minusom od 7,7 milijardi dinara, ali koji bi od 2018. godine trebalo da posluje uz minimalnu pomoć države.
Koliko je restrukturiranje „železnica” važno svedoči i činjenica da je taj posao postao i deo aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Pored podele na četiri firme, sporazumom je predviđeno uvođenje naknada za korišćenje železničke infrastrukture do kraja ove godine. Reč je o putarini na prugama i nju će plaćati i nova preduzeća za prevoz robe i putnika. To je preduslov za konkurentnost i otvaranje pruga za privatne operatere. Po programu sa MMF Srbija se takođe obavezala da u 2015. umanji troškove poslovanja i u skladu sa tim skreše subvencije za to javno preduzeće za oko 0,05 odsto BDP-a. Potom da smanji broj zaposlenih, maksimalno iskoristi mrežu i proda višak imovine...
Predviđeno je da četiri nove kompanije organizaciono, upravljački i finansijski budu potpuno samostalne. Preduzeća za prevoz putnika, transport robe i infrastrukturu biće oslobođena svih tereta iz prošlosti i gubitaka. Ta tri društva će se baviti isključivo delatnostima zbog kojih su osnovama bez bilo kakvih pratećih poslova.
U „Železnicama Srbije” kažu da su u dogovoru sa Svetskom bankom, uz čiju pomoć rade restrukturiranje, planirali da Društvo za prevoz robe ili Kargo 2016. godine dobija 50 odsto manje subvencije nego ove godine. Već sledeće godine dotacije bi bile 80 odsto manje, da bi od 1. januara 2018. godine preduzeće funkcionisalo tržišno i bez ikakvih subvencija.
Sve to treba da omogući da se učešće železnice u transportu domaće robe sa sadašnjih deset poveća na 29 odsto, koliko je iznosilo 1990. godine.
Društvo za prevoz putnika će delimično poslovati na tržištu, a delimično dobijati naknadu od države. Država će nadoknađivati cenu javnog prevoza putnika i time garantovati državne linije na kojim ovo preduzeće mora da održava linije. Ona će plaćati razliku između cene karte koju plaćaju putnici i realne ekonomske cene.
Povodom brojnih spekulacija u javnosti da bi u „Železnicama” koje zapošljavaju 17.000 radnika od 30 do 60 odsto njih moglo da ostane bez posla u narednih nekoliko godina, u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture kažu da će problem viška zaposlenih rešavati u naredne tri godine. I to prema realnim potrebama na osnovu studije ekonomsko-finansijske konsolidacije. Očekuju da će taj dokument biti sačinjen u septembru.
– To znači da će se viškovi zaposlenih rešavati sistemski, a ne preko noći. S tim ne treba licitirati, niti pogrešno izvoditi zaključke. O tome može da odlučuje isključivo resorni ministar. Reformu sprovodi Vlada Srbije sa „Železnicama Srbije”, međunarodnim finansijskim institucijama i delegacijom EU u Srbiji – navode u ministarstvu .
Ako bi plate za 17.000 radnika, prema analizama „Železnica”, ostale iste, prosečno 40.000 dinara, a njihovo učešće u ukupnim troškovima poslovanja oko 57 odsto, onda bi „Železnice” od sopstvenih para mogle mesečno da isplate zarade za svega 7.143 radnika. Broj zaposlenih u holdingu smanjivaće se najpre penzionisanjem, a zatim prekvalifikacijom, jer je potpuno sigurno da će novoosnovana društva imati manjak kadrova na mnogim poslovima. U „Železnicama” kažu da za one koji ne budu mogli da se uklope u taj program, kao poslednja opcija ostaje socijalni program, koji će najverovatnije finansirati vlada u saradnji sa Svetskom bankom.
Dugovi 1,5 milijardi evra
Dugovi „Železnica”, uključujući ruski kredit, iznose oko 1,3 milijarde evra. „Železnica” ima ogroman akumulirani gubitak koji je preko 1,2 milijarde evra, zatim istorijske dugove iz bilateralnih odnosa uglavnom sa drugim železničkim upravama od oko 160 miliona evra i visoke tekuće obaveze iz redovnog poslovanja koje su oko četiri i po milijarde dinara, odnosno oko 40 miliona evra. To znači da srpske železnice, kako su izračunali u ovom preduzeću, imaju dugove veće od 1,5 milijardi evra.