Žene vlasnici nešto manje od trećine preduzeća u Srbiji

Bez autora
Aug 01 2019

Prema nedavnom izveštaju NALED-a, žene su vlasnice samo 31,7 odsto preduzetničkih radnji i firmi u Srbiji, a među preduzećima koja dobijaju sredstva na konkursima za podršku razvoju biznisa, tek je svako peto u vlasništvu žena. Ta statistika primenljiva je i na prostor severa Banata, ali kikindske preduzetnice ne odustaju lako od svojih ciljeva.Dobra ideja, koju prati preduzetnički duh, početna ulaganja, ali i spremnost na rizik – neki su od preduslova neophodnih za započinjanje privatnog biznisa. Iako se nismo oslobodili predrasuda, naše sagovornice ističu da se u svakodnevnom poslovanju sa istim problemima suočavaju i žene i muškarci preduzetnici.

Žene vlasnici nešto manje od trećine preduzeća u SrbijiPrema nedavnom izveštaju NALED-a, žene su vlasnice samo 31,7 odsto preduzetničkih radnji i firmi u Srbiji, a među preduzećima koja dobijaju sredstva na konkursima za podršku razvoju biznisa, tek je svako peto u vlasništvu žena. Ta statistika primenljiva je i na prostor severa Banata, ali kikindske preduzetnice ne odustaju lako od svojih ciljeva.

Dobra ideja, koju prati preduzetnički duh, početna ulaganja, ali i spremnost na rizik – neki su od preduslova neophodnih za započinjanje privatnog biznisa. Iako se nismo oslobodili predrasuda, naše sagovornice ističu da se u svakodnevnom poslovanju sa istim problemima suočavaju i žene i muškarci preduzetnici.

„Što se tiče mog biznisa, koji traje evo već 25 godina, mogu da kažem da mi nije ništa lakše, niti teže u odnosu na biznis koji vode muškarci“, rekla je Dragana Galić, vlasnica Agencije za knjigovodstvo, trgovinu i usluge

“Ili si vredan, ili nisi, ne vidim ja tu neku veliku razliku. Ženi je teže jer u organizaciji porodičnih obaveza ima više poslova, pa je u tom smislu ženi teže. Ali, to je već stvar lične organizacije“, smatra Nataša Đaković, Udruženje “Moja kreativna kuća”

Za započinjanje, odnosno proširenje delatnosti, neophodno je biti dobro informisan, pratiti aktuelne konkurse i iskoristiti mogućnost sufinansiranja projekata, ili dobijanja bespovratnih sredstava.

Ipak, prepreke na koje žene nailaze najčešće su postavljene u uslovima konkursa. Primera radi, prepreka može biti i činejnica da su kriterijumi konkursa najčešće usmereni ka prerađivačkim i izvoznim delatnostima, u kojima su žene tradicionalno manje zastupljene. Takođe, programi su najčešće otvoreni za privredna društva firme, dok su žene sklonije osnivanju preduzetničkih radnji ili udruženja.

Kako doprineti značajnijem učešću žena u privredi, a time i ekonomskom razvoju zemlje, svakako je tema koja zahteva dalje angažovanje institucija, civilnog sektora. Da žensko preduzetništvo ne bi ostalo značajan neiskorišten resurs.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik