Privatizacija - Srbija

Agencija za privatizaciju naložila prodaju akcija Luke

Krivična prijava koju je podneo Savet za borbu protiv korupcije i njegova predsednica Verica Barać, zbog takozvane privatizacije Luke Beograd puna je tendecioznog nepoznavanja pojmova i zakona koji regulišu tržište hartija od vrednosti, a ta manipulacija javnim mnenjem traje ne mesecima, nego godinama - tvrdi za Danas bivši direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac, koji se takođe nalazi na spisku od 17 lica protiv kojih je podneta prijava.

Reagujući na prozivke koje su u javnosti započele posle javno objavljene prijave Saveta za borbu protiv korupcije, on podseća da je privatizacija Luke Beograd obavljena 1997. godine prema Zakonu o svojinskoj transformaciji kada su zaposleni besplatno dobili 60 odsto akcija sa upravljačkim pravima, a država sa svojim institucijama 40 odsto bez prava upravljanja. Zakoni koji sada regulišu tržište kapitala potiču iz 2001. godine, kao i institucije koje su tada formirane, poput Komisije za hartije od vrednosti, Beogradske berze, Centralnog registra i na tom organizovanom tržištu kapitala, 2005. godine odvijala se trgovina akcijama Luke Beograd, u zakonski regulisanom procesu dostavljanja ponude za preuzimanje, ističe naš sagovornik.

- Po strukturi, takozvani manjinski akcionari, posedovali su 59,12 odsto kapitala firme, Akcijski fond je u svom portfelju imao 30,88 odsto dok je preostalih 10 odsto bilo u posedu PIO fonda. Predstavnici države nisu imali pravo glasa na Skupštini akcionara, što je tada predstavljalo rizik obezvređivanja svih udela. I poslovna politika Luke posle privatizacije, kao i u drugim kompanijama te vrste, bila je autonomna, a posledica je da od dividende budžet nije ostvarivao nikakve prihode, niti je bilo značajnijih investicija - objašnjava Gračanac.

On podseća da zakoni i pravilnici koji regulišu tržište kapitala, propisuju da Komisija za hartije od vrednosti odobrava ponudu potencijalnog investitora koji u tom trenutku dostavi najvišu cenu

- U konkretnom slučaju, pojavljuje se investitor koji nudi 800 dinara po akciji, što je iznosilo 160 procenata više od knjigovodstvene vrednosti akcija, koje su po završnom računu za 2004. iznosile 497 dinara. Zakon o HoV propisuje da se ne može prihvatiti ponuda koja je niža od knjigovodstvene, a precizirano je i da se ponuda smatra uspelom ukoliko se posle 21. dana od dostavljanja, u procesu u kome se može pojaviti još zainteresovanih investitora, otkupi više od 25 odsto akcija.

Krajni rok za deponovanje u konkretnom slučaju bio je 30.septembar 2005. godine do 12 sati, a uvidom u sajt Centralnog registra i kretanja kupovine odnosno prodaje akcija Luke, više od 35 procenata akcionara je svojevoljno deponovalo svoje akcije, pa je već tada ponuda za preuzimanje akcija Luke uspela. Tog dana, u 9.56 časova, država je učinila isto jer je Agencija za privatizaciju aktom zavedenim pod brojem TK-470-05, izdala nalog Akcijskom fondu da deponuje akcije - ističe Gračanac i dodaje da se ta procedura vidi i iz dokumentacije Centralnog registra kao i brokerske kuće Senzal koja je zastupala državne institucije i brokerske kuće M&V investment koja je zastupala investitora.

On ističe da je preuzimanje većinskog paketa akcija Luke Beograd ponovo počelo da se pojavljuje u javnosti posle aktuelizovanja spora između te kompanije i beogradskih vlasti oko prava upisa na oko sto hektara spornog građevinskog zemljišta, iako ta dva procesa jedan sa drugim nemaju nikakve veze.

Dvostruka opasnost

Da država nije prodala akcije, tvrdi naš sagovornik, pretila bi ozbiljna opasnost da se „istope“ jer bi novi vlasnik imao mogućnost da odmah održi vanrednu skupštinu, donese odluku o dokapitalizaciji i na taj način umanji vrednost državnih akcija. „To bi bile nesagledive posledice i tek tada bi se opravdano moglo postaviti pitanje racionalnog reagovanja državnih institucija“ naglašava Gračanac.