Ako je privatizacija loša, dobar je zastupnik kapitala

Bez autora

Oct 09 2011

Uvođenje zastupnika kapitala u preduzećima u kojima su raskinuti kupoprodajni ugovori pokazalo se kao dobar potez, jer ima slučajeva da su preduzeća počela proizvodnju. Jedan od primera je preduzeće FAM iz Kruševca koje je počelo proizvodnju i radi posle hapšenja vlasnika, kao i firma "Hipol Odžaci", koja prvi put posle raskida radi sa 100 odsto kapaciteta poslednjih sedam-osam meseci. Na konkurse za zastupnike javilo se 1.400 ljudi, a od toga je formirana lista sa oko 340, koji su prošli testove i koji su sposobni da budu zastupnici kapitala kako bi zaštitili preduzeća od razvlačenja imovine i da bi se utvrdilo da li je moguć nastavak poslovne aktivnosti. Brzih rešenja nema i potrebno je, pre svega mnogo truda, jer su to preduzeća koja su prošla teži period sa lošim gazdom i kojima je potreban oporavak da "stanu na noge". Reč je sada o 200 firmi u kojima je oko 20.000 zaposlenih, s tim što je veliki broj koncentrisan u 60 preduzeća koje su u postupku restrukturiranja i u njima je oko 16.000 zaposlenih. Posle neuspešne privatizacije postoje opcije da se utvrdi da li je moguće početi kakvu-takvu proizvodnju koja je ekonomski opravdana, a ako to nije moguće, onda je neophodno što pre kanalisati firmu ka stečaju i likvidaciji da se ta imovina oslobodi za nove kupce.

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Branislav Zec ocenio je jutros da se uvođenje zastupnika kapitala u preduzećima u kojima su raskinuti kupoprodajni ugovori pokazalo kao dobar potez, jer ima slučajeva da su preduzeća počela proizvodnju.

Zec je naveo primer preduzeća FAM iz Kruševca koje je počelo proizvodnju i koje radi posle hapšenja vlasnika, kao i firme "Hipol Odžaci", koja prvi put posle raskida radi sa 100 odsto kapaciteta poslednjih sedam-osam meseci.

On je, gostujući na RTS-u, naveo da se na konkurse za zastupnike javilo 1.400 ljudi, a da je od toga formirana lista sa oko 340, koji su prošli testove i koji su sposobni da budu zastupnici kapitala kako bi zaštitili preduzeća od razvlačenja imovine i da bi se utvrdilo da li je moguć nastavak poslovne aktivnosti.

Zec je rekao da brzih rešenja nema i da je potrebno, pre svega mnogo truda, jer su to preduzeća koja su prošla teži period sa lošim gazdom i kojima je potreban oporavak da "stanu na noge".

Zec je rekao da je reč sada o 200 firmi u kojima je oko 20.000 zaposlenih, s tim što je veliki broj koncentrisan u 60 preduzeća koje su u postupku restrukturiranja i u njima je oko 16.000 zaposlenih.

"Posle neuspešne privatizacije postoje opcije da se utvrdi da li je moguće početi kakvu-takvu proizvodnju koja je ekonomski opravdana, a ako to nije moguće, onda je neophodno što pre kanalisati firmu ka stečaju i likvidaciji da se ta imovina oslobodi za nove kupce", objasnio je Zec.

"Postoji takođe i opcija ponovne privatizacije, ali nije bitno da bude brza, jer se to nije pokazalo kao dobro, već, ukoliko se pojavi ozbiljan kupac koji ima kapacitet da firmu 'stavi na noge', onda privatizacija treba da se sprovede", kaže Zec.

"Zastupnik kapitala, uz saglasnost Agencije za privatizaciju, procenjuje šta je najbolje za firmu da bi se procenilo da li ima smisla da ta firma radi", objasnio je Zec.