"Telekom Austrija", koji je pre sedam godina pokušao da kupi srpskog nacionalnog operatera - "Telekom Srbiju", ne odustaje od te mogućnosti. Naime, kako je izjavio generalni direktor kompanije "Telekom Austrija" Alehandro Plater, taj koncern želi da se, pre svega kupovinom, dalje širi na istok Evrope. On je posebno naglasio da mora više da se investira u Srbiju, Hrvatsku i druge zemlje bivše Jugoslavije. Istok je u našoj DNK, i zbog toga moramo da dalje razmatramo širenje na taj region. Možemo za akvizicije da potrošimo milijardu evra, kazao je on u klubu ekonomskih novinara u Beču. Plater je izrazio uverenje da je međunarodna ekspanzija najbolji put za stvaranje radnih mesta u Austriji i dodao da je Austrija malo tržište, na kojem se ne može postići potrebna veličina da bi koncern bio konkurentan.
"Telekom Austrija", koji je pre sedam godina pokušao da kupi srpskog nacionalnog operatera - "Telekom Srbiju", ne odustaje od te mogućnosti. Naime, kako je izjavio generalni direktor kompanije "Telekom Austrija" Alehandro Plater, taj koncern želi da se, pre svega kupovinom, dalje širi na istok Evrope.
On je posebno naglasio da mora više da se investira u Srbiju, Hrvatsku i druge zemlje bivše Jugoslavije.
- Istok je u našoj DNK, i zbog toga moramo da dalje razmatramo širenje na taj region. Možemo za akvizicije da potrošimo milijardu evra - kazao je on u klubu ekonomskih novinara u Beču.
Plater je izrazio uverenje da je međunarodna ekspanzija najbolji put za stvaranje radnih mesta u Austriji i dodao da je Austrija malo tržište, na kojem se ne može postići potrebna veličina da bi koncern bio konkurentan.
- Mi smo u konkurenciji sa "T-Mobilom" i "Drei", a obe kompanije su velike - objasnio je prvi čovek "Telekoma Austrije", koja je deo meksikanskog mobilnog operatera "Amerika movil".
Plater je naglasio da bez ekspanzije "Telekoma Austrije" ne može da bude uspešan, i da ta kompanija mora da postane relevantna u Evropi.
- Ukoliko se ukaže prilika za kupovinu, "Telekom Austrija" može bez problema za to obezbediti kapital u visini od milijardu evra, bez dokapitalizacije - istakao je Plater.
Poslednji pokušaj prodaje "Telekoma Srbije" bio je tokom 2015. godine, kada se, na kraju, od nje i odustalo. Tada je u igri bio američki investicioni fond "Apolo", koji je, nezvanično, nastupajući zajedno sa "Telekomom Slovenije" za 58 odsto srpskog "Telekoma" nudio 1,2 milijarde evra. U toj priči "Telekom Austrija" nije učestvovao, ali jeste nekoliko godina pre te nesuđene prodaje.
Tada je, u 2011. godini, austrijski "Telekom" za 51 odsto srpske kompanije nudio prvo 950 miliona evra i 450 miliona evra za kapitalne investicije. Potom je poboljšao ponudu na 1,1 milijardu evra, uz uslov da Komisija za zaštitu konkurencije dozvoli da "Telekom Austrija" u svom vlasništvu zadrži ovdašnjeg operatera "Vip mobajl". Pošto je tadašnja vlada nudila većinski paket za minimum 1,4 milijarde evra, ponuda Austrijanaca je - odbijena.
Inače, u Srbiji postoji ogroman broj protivnika prodaje domaćeg teleoperatera, prvenstveno u okviru stručne javnosti. Njihov osnovni argument je, između ostalog, da "Telekom Srbija" ne treba prodavati, jer ostvaruje godišnji profit veći od dobiti svih ostalih konkurentskih kompanija zajedno na domaćem tržištu, kao i da bi prodaja dovela do odliva novca iz zemlje, rasta cena usluga i otpuštanja zaposlenih.
Profitabilni
Kompanija "Telekom Srbija" posluje na tri regionalna tržišta - osim Srbije, prisutna je još u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Upošljava 12.401 radnika u matičnoj i u još devet zavisnih preduzeća. Zbirni neto profit, za 2016. godinu, iznosio je 14,95 milijardi dinara.
Niža cena?
Alehandro Plater, generalni direktor "Telekoma Austrije", podsetio je da je i "Telekom Srbija" i "Telekom Slovenije" već u više navrata trebalo da budu privatizovani, ali da prodaja nije uspela zbog cene.
- Cena prodavca se uvek orijentisala na procene od pre pet godina, ali te cene se više ne mogu postići - ukazao je Plater.