Beogradski sajam čeka privatizaciju

Bez autora
Oct 01 2013

Prošle su četiri godine otkada se poslednji put pominjala privatizacija Beogradskog sajma. Posle tendera iz 2009, kada je konzorcijum italijanskog sajma Rimini i beogradskog "Verano motorsa" ponudio 1,8 miliona evra, zavladao je tajac. Ipak, iz uprave Beogradskog sajama kažu da je pitanje privatizacije i dalje otvoreno, posebno ako se zna da većina ustanova ovog tipa u okruženju, odavno nisu u društvenom ili državnom vlasništvu. Prema rečima Snežane Miljanić, generalne direktorke, postupak privatizacije trenutno je u prekidu po rešenju Agencije za privatizaciju, ali nije obustavljen i dalji tok tog postupka ne zavisi od Beogradskog sajma. Ova ustanova spada u uspešnije sajamske institucije u našoj zemlji i jugoistočnoj Evropi. Poslovni prihodi Beogradskog sajma iznose oko milijardu dinara na godišnjem nivou. Godišnje se organizuje 40 međunarodnih sajamskih manifestacija, oko 5.000 kompanija promoviše proizvode i usluge, a beleži se više od milion i po posetilaca. Predratno doba, na staroj lokaciji, bilo je izuzetno uspešno.

Beogradski sajam čeka privatizacijuProšle su četiri godine otkada se poslednji put pominjala privatizacija Beogradskog sajma.

Posle tendera iz 2009, kada je konzorcijum italijanskog sajma Rimini i beogradskog "Verano motorsa" ponudio 1,8 miliona evra, zavladao je tajac.

Ipak, iz uprave Beogradskog sajama kažu da je pitanje privatizacije i dalje otvoreno, posebno ako se zna da većina ustanova ovog tipa u okruženju, odavno nisu u društvenom ili državnom vlasništvu.

Prema rečima Snežane Miljanić, generalne direktorke, postupak privatizacije trenutno je u prekidu po rešenju Agencije za privatizaciju, ali nije obustavljen i dalji tok tog postupka ne zavisi od Beogradskog sajma.

"Ova ustanova spada u uspešnije sajamske institucije u našoj zemlji i jugoistočnoj Evropi. Poslovni prihodi Beogradskog sajma iznose oko milijardu dinara na godišnjem nivou. Godišnje se organizuje 40 međunarodnih sajamskih manifestacija, oko 5.000 kompanija promoviše proizvode i usluge, a beležimo više od milion i po posetilaca. Predratno doba, na staroj lokaciji, bilo je izuzetno uspešno", kaže Miljanić.

"Kamen temeljac najvećeg paviljona Beogradskog sajmišta, postavljen je pre 76 godina. Uspeh sajma bio je preko svakog očekivanja. Vrednost sklopljenih poslova je procenjena na sto miliona dinara, bilo je 10.000 posetilaca iz inostranstva i blizu 300.000 iz zemlje", kaže sagovornica Novosti.

Posle rata, Beogradski sajam se pojavio na drugom mestu - u Bulevaru vojvode Mišića. Kao jedno od najvrednijih dela posleratne arhitekture izgrađen je između 1954. i 1957, prema projektu tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Ovim kompleksom povezanih objekata dominira centralna hala sa kupolom raspona 97,5 metara koja je izgrađena dotad neprimenjenim tehnikama.

"Na prvom jesenjem sajmu 1957. bilo je 1.500 izlagača, oko 600 stranih iz 27 zemalja, i više od milion posetilaca", kaže Snežana Miljanić.

Sajam je prvi u regionu uveo tematske izložbe, što je u to vreme smatrano avangardnom odlukom. Na ovom mestu igrane su sportske utakmice, održavana takmičenja, svirali su prvi rok bendovi, a od sajamskih izložbi bilo je svega: od tehnike i knjiga do nameštaja i automobila.

Poslednjih godina modernizovana je većina hala, automatizovana je kontrola kretanja pešaka i vozila, čitav otvoreni prostor potpuno je preuređen i osavremenjen. Neke od najznačajnijih manifestacija Beogradskog sajma su Sajam automobila, Sajam knjiga, Sajam turizma, Sajam tehnike, naravno i nezaobilazni Novogodišnji vašar.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik