Bilans srpskog modela privatizacije: Raskinut svaki četvrti ugovor

Bez autora

Jul 26 2011

U Srbiji ne postoji precizan podatak koliko je privatizovanih firmi posle nekoliko godina „uspešnog“ poslovanja otišlo u stečaj ili likvidaciju. Po pravilu, to se obično događa tek kada preduzeće sa novim vlasnikom izađe iz sistema kontrole Agencije za privatizaciju, odnosno kada kupac može da ga evidentira kao svojinu bez ograničenja i nadzora. U takvoj situaciji, stečaj se vodi po redovnom postupku, dok Agencija preuzima postupak samo ako je u međuvremenu raskinut ugovor a firma vraćena u državni portfelj, ili kada je reč o preduzećima koja još nisu dobila vlasnike. Agencija je do sada preuzela ulogu stečajnog upravnika u 984 predmeta, od čega je 382 zaključeno a 516 je aktivnih. Od prodaje imovine dužnika do sada je prikupljeno oko 55 milijardi dinara. Nije mali broj firmi koje su period od dve do pet godina, koliko, u zavisnosti od metoda prodaje, traje režim kontrole Agencije, poslovale solidno, a da su odmah po prestanku „jurisdikcije“ države nastali problemi, kapital isisan u korist matične firme vlasnika a ljuštura od preduzeća, opterećena obavezama i neisplaćenim zaradama, prepuštena stečajnom postupku. Koliko je takvih preduzeća, zapravo niko ne zna, ali je činjenica da su pre propasti svake od iole uglednijih firmi, prethodnili dugotrajni protesti radnika.

U Srbiji ne postoji precizan podatak koliko je privatizovanih firmi posle nekoliko godina „uspešnog“ poslovanja otišlo u stečaj ili likvidaciju.

Po pravilu, to se obično događa tek kada preduzeće sa novim vlasnikom izađe iz sistema kontrole Agencije za privatizaciju, odnosno kada kupac može da ga evidentira kao svojinu bez ograničenja i nadzora. U takvoj situaciji, stečaj se vodi po redovnom postupku, dok Agencija preuzima postupak samo ako je u međuvremenu raskinut ugovor a firma vraćena u državni portfelj, ili kada je reč o preduzećima koja još nisu dobila vlasnike.

Agencija je do sada preuzela ulogu stečajnog upravnika u 984 predmeta, od čega je 382 zaključeno a 516 je aktivnih. Od prodaje imovine dužnika do sada je prikupljeno oko 55 milijardi dinara.

Nije mali broj firmi koje su period od dve do pet godina, koliko, u zavisnosti od metoda prodaje, traje režim kontrole Agencije, poslovale solidno, a da su odmah po prestanku „jurisdikcije“ države nastali problemi, kapital isisan u korist matične firme vlasnika a ljuštura od preduzeća, opterećena obavezama i neisplaćenim zaradama, prepuštena stečajnom postupku. Koliko je takvih preduzeća, zapravo niko ne zna, ali je činjenica da su pre propasti svake od iole uglednijih firmi, prethodnili dugotrajni protesti radnika. Oni su obično iz ponašanja vlasnika prema imovini i poslovanju firme mogli da naslute da će kad-tad ostati bez posla, ali na njihova upozorenja država po pravilu nije reagovala, čak ni u situaciji kada su oni bili istovremeno i mali akcionari, dakle vlasnici koji su imali pravo da zaštite svoju imovinu u preduzeću.

Primer Jugoremedije, Srboleka, IKL-a, zatim vojvođanskih poljoprivrednih i autotransportnih preduzeća, ali i brojnih drugih firmi koje su pokupovala lica sa Interpolovih poternica - samo su deo poznatog scenarija posle koga je srpska privreda ostala bez više od 200.000 radnih mesta a industrijska prizvodnja spala na nivo 60-ih godina prošlog veka.

To je i jedna od brojnih ozbiljnih zamerki srpskom modelu privatizacije u kome je od prodaje 2.280 preduzeća, inkasirano tek oko 2,3 milijarde evra. Poređanja radi, Hrvatska je od privatizacije u državnu kasu unela oko 12 milijardi evra, a od prodaje javnih preduzeća koje je planirala da narednih godina iznese na tržište, očekuje još oko tri milijarde. Uz to, veliki broj sklopljenih ugovora je raskinut, čak svaki četvrti, preciznije 638, a mnoga preduzeća iz te grupe su posle neuspele privatizacije do te mere bila očerupana, da su se ubrzo našla u stečaju.

Ocenite tekst