Vlada Srbije donela je odluku da Srpsku fabriku stakla u Paraćinu može da preuzme bugarski konzorcijum, čiji je član i „Rubin” iz Plevena, koji je bio većinski vlasnik ove firme do pre dve godine, kada ju je preuzeo „Srbijagas”. Vlada je dala saglasnost i na investicije od 22.000.000 evra, koje bi Bugari trebalo da ulože u osavremenjivanje Staklare. Oni bi trebalo da plate i dug za gas da bi mogli da postanu većinski akcionari. U toku je izrada takozvanog termin-plana aktivnosti, koji bi precizirao datume i dinamiku ulaganja. Visina investicija određena je na osnovu zahteva i potreba fabrike, ali pregovori još uvek nisu završeni. Najvažnije je da je vlada Srbije napravila istorijsku odluku jer je dala saglasnost na investicije. Reč je o državnom bugarskom kapitalu, koji bi omogućio da Staklara postane stabilna fabrika sa vrhunskom opremom, koja bi zadovoljavala potrebe Srbije, ali i čitavog regiona u staklenim proizvodima.
Vlada Srbije donela je odluku da Srpsku fabriku stakla u Paraćinu može da preuzme bugarski konzorcijum, čiji je član i „Rubin” iz Plevena, koji je bio većinski vlasnik ove firme do pre dve godine, kada ju je preuzeo „Srbijagas”.
Vlada je dala saglasnost i na investicije od 22.000.000 evra, koje bi Bugari trebalo da ulože u osavremenjivanje Staklare. Oni bi trebalo da plate i dug za gas da bi mogli da postanu većinski akcionari. U toku je izrada takozvanog termin-plana aktivnosti, koji bi precizirao datume i dinamiku ulaganja.
– Visina investicija određena je na osnovu zahteva i potreba naše fabrike, ali pregovori još uvek nisu završeni. Najvažnije je da je vlada Srbije napravila istorijsku odluku jer je dala saglasnost na investicije. Reč je o državnom bugarskom kapitalu, koji bi omogućio da Staklara postane stabilna fabrika sa vrhunskom opremom, koja bi zadovoljavala potrebe Srbije, ali i čitavog regiona u staklenim proizvodima. Pogotovu što smo jedini proizvođači čaša u regionu, kaže za „Politiku” Nebojša Bogdanović, generalni direktor Staklare.
On dodaje da ova investicija, koja bi se realizovala u dve faze, tako što bi u početku bilo uloženo 17,5 miliona evra, a kasnije i ostatak, treba da omogući izradu proizvoda, pre svega, za industriju piva i vina. Zahvaljujući novim mašinama, Staklara bi mogla da proizvodi boce, lakše za oko 10 do 15 odsto od sadašnjih, što ne bi išlo na uštrb kvaliteta.
– Zidovi tih boca bili bi podjednake debljine, dok su sadašnje boce na pojedinim mestima debele tri, a na drugim pet milimetara. Takve boce rade se specijalnim alatima. Cilj ovih investicija i jeste da naša fabrika po opremi ne zaostaje iza ostalih svetskih fabrika, kaže Bogdanović.
Prema njegovim rečima, vlada je odobrila i socijalni program prema kome 800 radnika može da napusti fabriku na dobrovoljnoj bazi i da dobije 300 evra po godini radnog staža. I on bi se realizovao u etapama, a Bogdanović tvrdi da već 400, od 1.660 radnika, očekuje da uzme socijalni program. Jedini problem može da nastane ako stručni radnici žele da napuste fabriku, ali se direktor nada da će menadžment naći način da ih zadrži.
Vlada je donela i zaključak koji opštini Paraćin omogućuje da na ime otpisivanja duga za lokalne prihode od 230.000.000 dinara od Staklare dobije fudbalski teren „Borac”. Vlada je predložila i da joj se otpiše dug na ime republičkih prihoda od 140.000.000 dinara, ali opština to ne želi, već hoće da se trampi za imovinu koja nije u funkciji proizvodnje.
– Nije sporno da hoćemo da pomognemo Staklari, ali već smo joj 2006. godine otpisali dug od oko milion evra. Ako ova fabrika ponovo pripadne Bugarima, zašto bismo se odrekli nečega što bi moglo da koristi Paraćincima, a što bi kupac verovatno prodao, pa nikada više ne bi bilo dostupno našim građanima – ocenjuje za „Politiku” Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin.
On kaže da bi opština bila zadovoljna da na ime otpisivanja duga dobije bivšu fiskulturnu salu Staklare, iako je njena vrednost tri puta manja od iznosa duga.