Privatizacija - Srbija

Bugarski tajkun ne odustaje od srpske Staklare

Drama u Srpskoj fabrici stakla iz Paraćina ne jenjava. Tek što je Privredni sudu u Kragujevcu odbacio predlog za pokretanje stečaja sa obrazloženjem da firma „Veksilum”, osnovana pre tri meseca, svoja potraživanja „nije učinila verovatnim”, njihov advokat najavio je žalbu.

Kako je za „Politiku” rekao pravni zastupnik „Veksiluma” Vojislav Ilić, žalbu je već je napisao na 25 gusto kucanih strana. U četvrtak će je dostaviti Privrednom sudu u Kragujevcu. Inače, 8. jun je, po zakonu, poslednji rok da advokati kompanije, iza koje stoji kontroverzni bugarski biznismen Cvetan Vasilev, podnesu žalbu na odluku suda.

– Sud je svoju odluku obrazložio time da „Veksilum” potraživanja „nije učinio verovatnim”, pa se, između ostalog, u njoj navodi da ugovori o prodaji duga na tržištu nisu bili overeni kod notara. Prema važećim propisima, ugovori o ustupanju potraživanja ne moraju da se overavaju, tako da je ta primedba neosnovana – rekao je Ilić.

Predstavnici „Veksiluma” tvrde da im „Staklara” duguje 47 miliona evra. Reč je o zajmu koji je Vasilev preko „Glas industrija”, tokom 2012. i 2013. godine dao „Staklari”, u vreme dok je još bio vlasnik ove fabrike iz Paraćina.

Na tržištu duga 25. marta 2015. godine ova potraživanja je otkupila kompanija „Ripers limited” sa Britanskih Devičanskih Ostrva. U međuvremenu, bugarski „Glas industri” je otišao u stečaj, a dug je šetao iz ruke u ruku. Iz srpske firme „Korp investment”, prešao je u „Stadžiori limitid” sa Sejšela. Potraživanje je na kraju završilo kod „Veksiluma” iz Čačka, a kontroverzni bugarski tajkun Vasilev je zbog pronevera stigao na Interpolovu poternicu.

Ova firma, čiji je direktor izvesni Slobodan Spasojević, zvanični je predlagač stečaja SFS. Međutim, iza „Veksiluma” zapravo stoji Stefan Benčev, bliski saradnik Vasileva. Zvanično, u srpskoj Agenciji za privredne registre, kao vlasnik 100 odsto akcija „Veksiluma” upisan je „Veksilum SB” iz Austrije. U austrijskom biznis registru vidi se da iza ove firme stoji Stefan Benčev, bivši bankar Korporativne trgovinske banke, koja je bila u većinskom vlasništvu Cvetana Vasileva, a kojom danas upravlja bugarska centralna banka.

Rukovodstvo SFS-a podeljeno je oko toga da li ova fabrika treba da ode u stečaj. Tako je prva struja predvođena Miloradom Pušicom, predsednikom Nadzornog odbora firme i članom Glavnog odbora SNS-a, protiv stečaja. Druga struja, na čijem čelu je Dušan Adamović, član Nadzornog odbora „Staklare” i Izvršnog odbora SNS-a smatra da je stečaj dobro rešenje.

Vojislav Ilić, advokat „Veksiluma”, rekao je za „Politiku” da je sudija Branislav Jovović odbacio njihov predlog za pokretanje stečaja, jer potraživanje nije evidentirano u poslovnim knjigama SFS-a i „Glas industrija”, koji je u međuvremenu otišao u stečaj.

– Nije propust „Veksiluma” to što SFS i „Glas industri” nisu poštovali zakon. Njihova je obaveza bila da to potraživanje upišu u poslovne knjige, a ne naša. Takođe, u odluci Privrednog suda u Kragujevcu se navodi i to da „Glas industri” nije imao prethodnu saglasnost Skupštine društva pre nego što je dug prodao na tržištu. U statutu ove bugarske firme ne stoji da nije potrebna saglasnost Skupštine da bi se potraživanja ustupila drugome – tvrdi Ilić.

Takođe, na ročištu koje je u sudu održano 30. maja prisustvovao je i advokat „Glas industrija” Momčilo Bulatović koji je naveo da firma iz Bugarske nikada ni na koga nije prenela svoja potraživanja. Time se praktično bugarska država, koja sada upravlja imovinom Cvetana Vasileva, deklarisala kao vlasnik tog duga.

Vojislav Ilić, avokat „Veksiluma”, sa druge strane tvrdi da je Bulatović neovlašćeno lice.
– Njegovo punomoćje da na sudu zastupa „Glas industri” potpisao je privremeni stečajni upravnik, a ne direktor. Privremeni stečajni upravnik samo odobrava radnje, a direktor odlučuje – zaključuje Ilić.

Kakva god da bude konačna odluka Privrednog suda u Kragujevcu FAS će i dalje biti u finansijskoj drami. Jer, potraživanje od 47 miliona evra nije jedini dug ove kompanije. „Staklara” je na crnoj listi i EPS-a i „Srbijagasa”, jer je među 20 najvećih dužnika. Ceh za struju, zaključno sa 10. martom, dostiže 560 miliona dinara za struju, dok je dug prema „Srbijagasu” (zaključno sa 24. aprilom) dostigao 158 miliona dinara.