Privatizacija - Srbija

Delta i četvrti put zainteresovana za Sava centar

Iako tender još nije raspisan, sudeći po izjavi Vesića, početna cena biće 27,5 miliona evra uz obavezu kupca da u renoviranje uloži još 50 miliona evra u narednih pet godina, za šta će morati da priloži bankarsku garanciju.

Takođe, novi vlasnik neće imati pravo da menja namenu objekta koji je u procesu utvrđivanja statusa zaštite, a Grad traži i povlašćene cene za manifestacije u kojima je organizator.

Ostali detalji za sada još nisu poznati, ali se veruje da će uskoro biti objavljeni.

Posle dva neuspešna poziva za javno-privatno partnerstvo i jednog za koncesiju Sava centra, prodaja je najavljivana još u novembru prošle godine, ali izgleda da je tek epidemija kovida 19 prelomila da čelnici Grada u tu proceduru uđu kako bi se popunila gradska kasa.

Naime, Sava centar je godinama ozbiljan gubitaš među gradskim javnim preduzećima.

Koliko je tačno u minusu nije lako sračunati, procene se kreću od pola do tri miliona evra po raznim osnovama a ne samo po završnom računu.

Jer, Grad već dugo dotira poslovanje i odobrava subvencije, a samo po osnovu neplaćenog poreza na imovinu, kojeg je kao javno preduzeće oslobođen, gradska kasa gubi milion evra godišnje.

Čelnici Beograda godinama pokušavaju da nađu rešenje, ali prilično bezuspešno.

U jednom trenutku, još kao „taze“ gradonačelnik, Siniša Mali je izjavio da su od svih javnih preduzeća prethodnu godinu kao gubitaši završili samo GSP i Sava centar.

On je tada obećao da će se pronaći način da i oni počnu da stvaraju profit, ali to do današnjeg dana nije uspelo.

Neizvesno je i sada da li će prodaja uspeti, a nešto izvesnije biće kada se objave uslovi tendera.

– Očito je niska cena, ali verovatno se ne može za više ni prodati jer je to nedomaćinski korišćeno, sigurno je upropašćeno dosta. To se i inače pokazuje na velikom delu državne imovine, a dovoljno je u prilog tome pomenuti samo da mi i nemamo popis svih nekretnina koje poseduje država, nema čak ni popisa kapitala koji ima u raznim preduzećima i kako onda očekivati da se racionalno upravlja imovinom – kaže konsultant za investicije Milan Kovačević.

On dodaje da je preuranjeno sada procenjivati da li će Grad ovoga puta biti spreman da razmotri ponudu Delte, kojoj se Sava centar uklapa u poslovanje.

„Obično se kod nas radi netransparentno, tako će verovatno biti i ovde, ali ne treba unapred govoriti dok se ne vidi kako teče taj proces, da li će biti dovoljno jasan ili će se nekome praviti usluga“, kaže on.

Podsetimo, Delta je bila učesnik kod sva tri ranija poziva a ozbiljno je zainteresovana jer se Sava centar, najveći kongresni prostor u zemlji i okruženju, uklapa ambijentalno i prostorno u rad hotela te kompanije, Kraun plaze koja je pasarelom povezana sa Centrom i čini ambijentalnu celinu.

Kompanija se zato uporno javlja na sve javne pozive gradskih vlasti, ali do sada nije imala uspeha u pregovorima.

Prvi put, osim njene ponude za javno-privatno partnerstvo koje je podrazumevalo kupovinu 51 odsto udela Sava centra i saglasno tome upravljačka prava, Delta je imala konkurenciju jer se prijavio i konzorcijum preduzeća, Beogradski sajam, Beogradski Aerodrom i Energoprojekt.

Taj tender je proglašen neuspešnim, kao i sledeći na kome je Delta bila jedini učesnik, a u trećem pokušaju odustalo se i od davanja koncesije toj kompaniji.

Od glamura do ruine

Sava centar izgrađen je 1977. godine kao najveći kongresni prostor na području tadašnje Jugoslavije. Prostire se na 69.300 kvadrata korisnog i 100.000 kvadratnih metara ukupnog prostora. Tokom prve decenije rada bio je glamurozno stecište brojnih političkih i ekonomskih skupova, od Samita nesvrstanih do Skupštine MMF-a, kao i kulturnih manifestacija i značajnih koncerata i predstava. U narednoj deceniji, 90-ih, aktivnost Sava centra bila je znatno slabija što je pratio i nedostatak ulaganja u održavanje te je sada, 40 godina nakon izgradnje, potrebno značajno investiranje kako bi se objekat vratio na međunarodnu mapu kongresnih i kulturnih događanja.