Privatizacija - Srbija

Društvene firme još čekaju kupce

Država i njena preduzeća zemunskoj „Galenici” neće naplaćivati dugove do 30. septembra ove godine.

Prethodna zaštita od poverilaca istekla je 31. marta, a ova nedavno doneta odluka Vlade Srbije došla je posle neuspelog pokušaja prodaje dela nekada moćnog proizvođača lekova.

Ministarstvo privrede je istovremeno zaduženo da u narednih šest meseci još jednom pokuša da za „Galeniku” nađe „adekvatan model privatizacije”. Posrnuli gigant duguje bankama oko 70 miliona, a državi oko 160 miliona evra.

Prema podacima Ministarstva privrede, posle gotovo tri decenije od početka srpske tranzicije, osim „Galenike”, u aprilu 2017. kupca je čekalo 161 preduzeće sa oko 52.000 zaposlenih.

To malo preostalih društvenih preduzeća, prevedenih u državna, na izdisaju su, ali i dalje daju znake života. Za upućene, ona čekaju da ih kapitalisti kupe „za tepsiju ribe”, ili da skončaju u stečaju, odnosno likvidaciji.

Za Elen Goldstin, regionalnu direktorku Svetske banke za zapadni Balkan, „za svaku pohvalu” je činjenica da je od 526 preduzeća sa 90.000 radnika, koliko ih je u avgustu 2014. bilo u vlasništvu države, za dve godine rešena sudbina 300 firmi.

Prema zvaničnim podacima, rešeno je pitanje 365 firmi – za 234 preduzeća pokrenut je stečaj, za 86 je obustavljen „postupak privatizacije”, a 45 je prodato. Da li „rešene firme” rade i koliko ljudi u njima zarađuje za pristojan život, takođe se ne zna.

Goldstinova je u nedavnom razgovoru za „Politiku” ipak naglasila da „nerešeni” što pre moraju da se reše.

– To pitanje mora da se reši veoma brzo, jer takve kompanije stvaraju velike fiskalne obaveze za državu i budžet – kazala je.

Gotovo jednako govore i članovi Fiskalnog saveta. Još neprivatizovana preduzeća, naročito ona koja nisu od strateškog značaja, i za njih su „tempirana bomba javnih finansija”.

– Još neprivatizovana preduzeća direktno ili indirektno dobijaju državnu pomoć i zaštitu, a njihovo loše poslovanje preti da još više optereti javne finansije u sledećim godinama – ukazuju ovi nadzornici državne kase u nedavno objavljenom radu „Fiskalna konsolidacija i privredni rast 2015–2017 – plan, ostvarenja, pokretači”, pisanog za ovogodišnji „Kopaonik biznis forum”.

U nadležnom ministarstvu naglašavaju da, osim „Galenike”, nijedno „nerešeno” preduzeće ne uživa zaštitu od prinudne naplate i da sva posluju po tržišnim uslovima. To znači da moraju da izmiruju obaveze prema poveriocima. U suprotnom – sleduje im stečaj.

Među njima je i 11 „strateških preduzeća”. Osam je u postupku usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), što je drugo ime za poslednju šansu. Za dva se traži „adekvatan model privatizacije”, a za jedno je u toku izrada plana reorganizacije i finansijske konsolidacije. Opstanak im zavisi od toga da li će njihovi poverioci prihvatiti taj plan.

Među 11 „strateških”, „RTB Bor” je najskuplja srpska ekonomska muka. Premijer i izabrani predsednik Aleksandar Vučić potvrdio je nedavno da se razgovara s kineskom kompanijom CNCT, ali konačni dogovor nije blizu. Odgovarajući na pitanje šta je problem, Vučić je kazao da „RTB Bor” duguje 1,1 milijardu evra i „da nije lako naći nekog ko bi dao tolike pare i dodatno investirao”. Naime, treba otvarati nove rudnike. Imamo novu topionicu, ali nemamo svoju rudu, uvozimo koncentrat. Za rudnik „Majdanpek” bi se našlo 30 miliona evra, kazao je, ali u „Cerovo” treba uložiti 300 miliona evra. Privredni sud u Zaječaru usvojio je jula prošle godine UPPR za četiri preduzeća u sastavu „RTB Bor”, a država je otpisala oko 900 miliona evra.

Objavljen je javni poziv i za privatizaciju tri fabrike petrohemijskog kompleksa – „Petrohemiju”, MSK i „Azotaru”. Rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti je 3. maj 2017. Novine su pisale da su za „Petrohemiju” zainteresovane fabrike iz Kine i Češke.

Privredni sud u Kragujevcu je 20. marta 2017. doneo rešenje kojim je odbačen predlog za pokretanje stečajnog postupka u Industriji kablova Jagodina. Kakva će biti njegova sudbina za sada može samo da se nagađa.

Za kruševački „Trajal” sud je usvojio UPPR 25. novembra 2016. Kako je nedavno saopšteno iz ove kompanije, posle dve neuspešne privatizacije, prošlu godinu je završila sa pozitivnim poslovnim rezultatom.

Kupac se još traži i za pribojski FAP. Premijer Aleksandar Vučić je izjavio da će država uložiti u nabavku opreme za proizvodnju vojnog borbenog vozila „miloš”, za kojim ima tražnje, ali pod uslovom da FAP može da garantuje da će obezbediti proizvodnju.

Ministar privrede Goran Knežević je krajem marta izjavio da rešavanje problema „ide svojim putem” i da očekuje bolju budućnost za FAP. Krajem aprila se očekuje pravosnažnost UPPR-a, posle toga da Ministarstvo odbrane preuzme upravljanje FAP-om, „imaju već ugovorene određene poslove”.

– Predsednik vlade dao je zadatak, pre svega nama ministrima, da pokušamo da nađemo što više posla za FAP i mi to već radimo – rekao je Knežević.

„Ikarbus” je 29. novembra 2016. povukao predlog za pokretanje stečajnog postupka i predložio novi UPPR. Na ročištu održanom 21. februara 2017. odloženo je odlučivanje o UPPR za 21. april 2017. U ministarstvu kažu da je održano više sastanaka sa zainteresovanim investitorima. Kineski „Jinlong”, najveći proizvođač električnih autobusa na svetu, zainteresovan je za preuzimanje većinskog udela ove zemunske fabrike autobusa. Mario Rendulić, predsednik Kinesko-jugoistočno evropske poslovne asocijacije (CSEBA), izjavio je krajem prošlog meseca da kineska strana nudi da otkupi dugovanja „Ikarbusa” za 51 odsto njegovog kapitala.

Za „Politiku” a. d. novi UPPR je predat sudu 8. novembra. Rok od šest meseci zaštite ističe 8. maja 2017. Ročište koje je bilo zakazano za 23. februar 2017. je odloženo, a sud nije odredio novo.

UPPR za vranjski „Jumko” trebalo bi da bude podnet sudu 20. juna 2017.

Za Rudnike podzemne eksploatacije uglja „Resavica” još nije urađen plan reorganizacije i finansijske konsolidacije. Vlada je 24. maja 2016. usvojila Zaključak kojim se saglasila da se potraživanja državnih poverilaca konvertuju u kapital društva.

Ministarstvo privrede je 18. januara ove godine objavilo javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanih za privatizaciju Poljoprivrednog kombinata „Beograd”. Rok je bio 17. februar 2017. U zavisnosti od procene fer tržišne vrednosti kapitala sa stanjem na dan 31. decembar 2016, čija je izrada u toku, doneće se odluka o najpovoljnijem načinu prodaje PKB-a. U obzir dolaze prodaja kapitala, imovine, strateško partnerstvo ili neki drugi vid prodaje.

Koliko god se nekome žurilo da što pre skine s dnevnog reda preduzeća koja su bila „svačija i ničija”, izgleda da će se o njima još dugo pričati.