Evropska komisija je u poslednjem izveštaju među pet “izazova” srpske ekonomije svrstala i privatizaciju, uz napomenu da bi je trebalo završiti. Sa ocenom se slaže i Agencija za privatizaciju, ali je činjenica da u ovom trenutku ne mogu da nađu kupce ni za najatraktivnija preduzeća. Kao posledica krize, para je sve manje, pa je došlo i do drastičnog pada interesovanja investitora za privatizaciju u Srbiji. Odobreno je mnogo prodaja na rate. Upravo tu i leži razlog za veliki broj raskida. U problemu su se našle i najveće svetske kompanije, a kamoli društvena preduzeća koja su privatizovana od strane pojedinaca u Srbiji. Veliki procenat neuspešnih privatizacija, takođe, nije promakao oku Evropske komisije. Smatraju da je raskidanje prodaje skup proces. Primetne su dve grupe raskinutih ugovora. Većinska je grupa kupaca koji se jednostavno nisu snašli u uslovima svetske ekonomske krize i nisu uspeli da ispune kupoprodajne obaveze. Drugu, manju grupu, čine kupci koji definitivno nisu imali dobre namere prema preduzeću. U oba slučaja, Agencija je poštovala Zakon i raskidala ugovore.
Evropska komisija je u poslednjem izveštaju među pet “izazova” srpske ekonomije svrstala i privatizaciju, uz napomenu da bi je trebalo završiti.
Sa ocenom se slaže i Agencija za privatizaciju, ali je činjenica da u ovom trenutku ne mogu da nađu kupce ni za najatraktivnija preduzeća.
Vladislav Cvetković, direktor Agencije, objašnjava da je, kao posledica krize, para sve manje, pa je došlo i do drastičnog pada interesovanja investitora za privatizaciju u Srbiji.
„Ne zaboravite da je pre nekoliko godina para bilo ’u izobilju’. Banke su veoma lako odobravale kredite i dobili smo veliki broj kupaca, naročito iz Srbije“, kaže Cvetković.
On dodaje da je „odobreno mnogo prodaja na rate. Upravo tu i leži razlog za veliki broj raskida. U problemu su se našle i najveće svetske kompanije, a kamoli društvena preduzeća koja su privatizovana od strane pojedinaca u Srbiji“.
Veliki procenat neuspešnih privatizacija, takođe, nije promakao oku Evropske komisije. Smatraju da je raskidanje prodaje skup proces.
„Primetne su dve grupe raskinutih ugovora. Većinska je grupa kupaca koji se jednostavno nisu snašli u uslovima svetske ekonomske krize i nisu uspeli da ispune kupoprodajne obaveze“, objašnjava Cvetković.
On kaže da „drugu, manju grupu, čine kupci koji definitivno nisu imali dobre namere prema preduzeću. U oba slučaja, Agencija je poštovala Zakon i raskidala ugovore. Ukoliko utvrdimo da se neka od ugovornih odredbi ne poštuje, dužni smo da kupcu odobrimo naknadni rok za ispunjenje obaveza“.
„Tokom 2009. i 2010. pokazali smo znatno veću fleksibilnost prilikom kontrole. U velikom broju slučajeva ni to nije bilo dovoljno. Na kraju, ukoliko kupac ne ispunjava ugovorne obaveze, niti ima bilo kakvog pomaka u poboljšanju situacije, mi moramo da raskinemo ugovor. Zakon nam tako nalaže“, kaže on.
Nijedan raskid privatizacije, kako kaže Cvetković, nije poželjan jer se gubi osnovni cilj - prelazak društvenog u privatno vlasništvo. Renacionalizaciju zamera i Evropa. „Država svakako ne želi i ne može da upravlja stotinama preduzeća u kojima je raskinut ugovor“, kaže Cvetković.