Nakon što je Ministarstvo privrede odbilo nagodbu sa penzionerima i bivšim zaposlenim u PKB oko naknade na ime besplatnih akcija u vrednosti od 11,9 miliona evra, sudski spor koji je pokrenulo njihovo udruženje “Rit” protiv države nastavlja se 6. septembra. Tada će biti održano završno pripremno ročište na kome će blizu 3000 radnika pokušati da dokaže da su oštećeni jer im je nezakonito oduzeto pravo na besplatne akcije svog preduzeća. Istovremeno tražiće od suda da se Korporaciji PKB i Vladi odredi prvremena mera kojom će se zabraniti prodaja preostale imovine i to do okončanja spora, kako bi se zaštitili njihovi interesi.
Nakon što je Ministarstvo privrede odbilo nagodbu sa penzionerima i bivšim zaposlenim u PKB oko naknade na ime besplatnih akcija u vrednosti od 11,9 miliona evra, sudski spor koji je pokrenulo njihovo udruženje “Rit” protiv države nastavlja se 6. septembra.
Tada će biti održano završno pripremno ročište na kome će blizu 3000 radnika pokušati da dokaže da su oštećeni jer im je nezakonito oduzeto pravo na besplatne akcije svog preduzeća.
Istovremeno tražiće od suda da se Korporaciji PKB i Vladi odredi prvremena mera kojom će se zabraniti prodaja preostale imovine i to do okončanja spora, kako bi se zaštitili njihovi interesi.
A sve je počelo 1.februara ove godine kada se oko 1500 radnika PKB udružilo i odlučilo da tuži državu a osnov za to su našli u pravnim transakcijama, kojima je firma iz društvenog kapitala nezakonito 2009. godine zaključkom Vlade prevedena u državni. Tim postupkom im je uskraćeno pravo na besplatne akcije tokom procesa privatizacije i kasnije prodaje PKB-a. Zato su zatražili da se taj zaključak a potom i sporazum sa PKB-om, kojim je 65 odsto društvenog kapitala konvertovano u državni, oglasi ništavim.
Osnov za ništavnost nalaze u Zakonu o privatizaciji, ćlan 49. po kome je trebalo da se prilikom konverzije društvenog u državni kapital, izdvoji maksimalno 15 posto za akcionare na ime prava na besplatne akcije. To nije urađeno zbog čega je i nastao spor sa državom koji su bivši radnici pokušali da reše vansudskim poravnanjem ali im nije uspelo.
Zakonski zastupnik Udruženja penzionera PKB Milinko Miladinović kaže za “Blic” da su oni pokušali da taj spor sa državom reše vansudskim poravnanjem, ali im to nije uspelo.
-Pokušali smo sve mirno sa državom da se rešimo ali nismo naišli na razumevanje. Šetali smo se od kabineta do kabineta, bili i u Vučićevom. Tamo nas lepo primio savetnik Miomir Đorđević ali kaže da oni nisu nadležni i uputio nas u Ministarstvo privrede. Tamo nam rekli da ne pristaju na dogovor već da sud odluči ko je u pravu. Ko mari što smo stvarali ne samo sadašnji PKB, nego i zavisna preduzeća, Frikom, Imlek, Imes. Njih su pre privatizacije izdvojili iz sastava PKB-a i radnici dobili besplatne akcije a mi ostali smo bez ičega.
Nismo mogli čak ni da dobijemo paket akcija četiri velika preduzeća koje je država podelila građanima, zbog udela koje smo sami zaradili u PKB-u- kaže Miladinović. On dodaje da bivši radnici neće odustati jer je jasno da se neko igra sa njima.
- To hoću da kažem i Aleksandru Vučiću lično, da čuje da je PKB kao Kosovo, odnosno ne može jedna strana da dobije sve a druga ništa.To neće moći jer se front za borbu širi pa smo sa nekadašnjih 1500 narasli na čak 3000 članova - kaže Miladinović.
Advokat bivših radnika PKB, Saša Gemaljević, kaže da je zakon na njihovoj strani i da mu je nejsno zašto država nije prihvatila poravnanje sa akcionarima.
-Ceo taj postupak oko oduzimanja akcija urađen je suprotno imperativnim, prinudnim propisima. Drugim rečima svi potezi poslovodstva PKB i države nakon 2009. godine su bili nezakoniti, bez pravnog dejstva.To uključuje i prodaju velikog dela imovine Al Dahri jer zakonski radnicima je od tog dela društvenog kapitala pripadalo najmanje 15 odsto, odnosno njihov udeo u ukupnom kapitalu iznosi nešto više od devet procenata. Ako bi se rukovodili samo iznosom koji je Al Dahra platila za 17.000 hektara i za objekte, 122 miliona evra, radnici su uskraćeni za ukupno 11,9 miliona a da pri tom vrednost čitave firme još nije utvrđena. Zabrinjava što je otuđenje imovine i nakon podnete tužbe,nastavljeno, otuženo je 55 hektara zemlje u Kovilovu, pa tražimo da se usvoji privremene mere kako bi zaštitili imovinu PKB-a do okončanja spora – kaže Gemaljević za “Blic”.
Ministarstvo: Nema rešenja
Iz Ministarstva privrede je potvrđeno da je bilo razgovora sa predstavnicima bivših zaposlenih PKB oko podele besplatnih akcija, ali da rešenje nije nađeno.
- Ministarstvo privrede primilo je predstavnike udruženja RIT Kovilovo, da bi, u skladu sa zakonom, se našlo najbolje rešenje. Ali, postojanja zakonskog osnova za tužbu je pitanje za nadležni sud koji odlučuje o postojanju pravnog interesa za vođenje postupka. Što se tiče prodaje imovine PKB korporacije u Kovilovu, ona nije prodata u procesu privatizacije,pa informacije treba potražiti od kompanije - kažu u Ministarstvu privrede.