Privatizacija - Srbija

Država MMF-u obećala tendere

Odgovor na pitanje zašto je država iznenada pokrenula stečaj „Azotare” krije se u programu koji su naše vlasti potpisale sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

To je, naime, bio uslov da bord direktora ove finansijske institucije Srbiji odobri novi aranžman – instrument koordinacije politika (PCI), popularno nazvan „čuvarkuća”.

Kako može da se vidi iz ovog dokumenta, koji su potpisali guvernerka Jorgovanka Tabaković, ministar finansija Siniša Mali i premijerka Ana Brnabić, tokom narednih 30 meseci, koliko će program trajati, Srbija se obavezala na niz konkretnih ciljeva, koji su vremenski oročeni.

Tako je, na primer, još jedan od uslova da bord direktora našoj zemlji odobri ovaj savetodavni program bio da se raspiše tender za konsultanta koji će nadgledati proces reforme Poreske uprave, koja bi trebalo da se završi do kraja 2023. godine.

Kako „Politika” saznaje, tender je raspisan 13. jula, svega nekoliko dana pre zasedanja borda direktora MMF-a, a rok za podnošenje prijava ističe 13. avgusta. Precizno je definisan plan koraka koje će fiskalne vlasti u međuvremenu morati da ispune, pa će tako do kraja juna sledeće godine Poreska uprava imati novu organizacionu strukturu.

Na prvi pogled čini se da će sva kašnjenja u strukturnim reformama tokom prvog stendbaj aranžmana, koji je Srbija završila u februaru ove godine, sada morati da budu rešena bez odlaganja. Jer su u programu, koji je najavljivan kao savetodavni, za državna preduzeća, na primer, definisani strogi vremenski rokovi do kada će preuzete obaveze morati da se ispune.

Tender za RTB „Bor” već je raspisan, a već sutra država će morati da raspiše javni poziv za privatizaciju PKB-a. Programom je kao krajnji rok za raspisivanje tendera za ovu kompaniju postavljen jul ove godine. I prethodnim aranžmanom sa fondom bilo je definisano da se tender raspiše, a rok za to bio je jun, što nije učinjeno.

U ovom dokumentu dalje se navodi da će do kraja avgusta, u saradnji sa Svetskom bankom, biti završena analiza o mogućem poskupljenju struje. Kada je o EPS-u reč, očekuje se i da 2020. godine ova kompanija promeni status u akcionarsko društvo. Već u septembru od Ministarstva privrede očekuje se da raspiše tender za MSK i „Petrohemiju”.

Do kraja godine država će morati da počne sa zatvaranjem dva nerentabilna rudnika u „Resavici”, što je bila i naša obaveza iz prethodnog aranžmana sa fondom. Istovremeno, radnicima će biti ponuđen i socijalni program.

Aranžmanom je predviđeno da se do kraja februara sledeće godine donese odluka o privatizaciji Komercijalne banke. Tender za privatizaciju biće raspisan u junu 2019. godine. Sudeći prema ovom dokumentu, Komercijalna banka će do kraja sledeće godine imati privatnog vlasnika.

Da vlada namerava da privatizuje jednu od najvećih državnih banaka potvrdio je juče i Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a u Beogradu.

– To je namera Vlade Srbije. Najavili su da će pokrenuti proces privatizacije Komercijalne banke i mi ćemo to podržati – rekao je Sosa i dodao da će možda i neke manje državne banke biti privatizovane.

U programu, koji su potpisali srpski državni zvaničnici, navodi se da se u saradnji sa Svetskom bankom piše i nova strategija za Poštansku štedionicu, prema kojoj će ova banka svoje plasmane više usmeriti ka stanovništvu, preduzetnicima, mikro i malim preduzećima. U planu je i poboljšanje unutrašnje organizacije banke, kao i bolje upravljanje rizicima.

Očekuje se da se tokom ovog programa završi i reforma sistema zarada u javnom sektoru. Kraj septembra rok je da se usvoji uredba o koeficijentima, da bi od sledeće godine konačno počeo da se primenjuje Zakon o sistemu zarada u javnom sektoru. Ovaj propis usvojen je još početkom 2016. godine, ali je njegova primena do sada odložena dva puta.

Po svemu sudeći biće i nekih izmena kada je o poreskoj politici reč. Razmotriće se mogućnost smanjenja poreza na zarade, ali i poreza na dobit. U planu je i revidiranje paušalnog načina oporezivanja, ali nije navedeno na koji način.

U dokumentu se spominje i rešavanje statusa 114 preduzeća, iz nekadašnje Agencije za privatizaciju, u kojima radi 45.000 zaposlenih, ali se konkretan rok za okončanje ovog posla ne navodi.

Sebastijan Sosa juče je naveo da će novi program, koji će trajaće 30 meseci, imati redovne polugodišnje revizije. To znači da će misija MMF-a dva puta godišnje dolaziti u Beograd u kontrolu.

– Cilj novog programa, koji ne uključuje finansijska sredstva, jeste da zacementira i učvrsti makroekonomska i fiskalna dostignuća postignuta u prethodne tri godine – zaključio je Sosa.

Ima para za veće plate i penzije

Biće prostora za povećanje penzija i plata u javnom sektoru, koje neće biti malo, izjavio je juče Sebastijan Sosa. Koliko će konkretno iznositi to povećanje još nije poznato, a precizne brojke znaće se kada se postavi budžetski okvir za 2019. godinu.

– MMF je saglasan sa idejom vlade da ukine Zakon o privremenom smanjenju penzija – rekao je Sosa i dodao da fiskalne vlasti imaju ideju da penzionerima, koji neće osetiti koristi od ukidanja ovog propisa, dodatno povećaju penzije.

– Koliko sam shvatio, vlada radi na tome da minimizira sve pravne rizike takve odluke – rekao je Sosa.

Takođe, programom se najavljuje i promena fiskalnih pravila. Zakonom o budžetskom sistemu definisano je da javni dug ne može biti veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ovaj prag Srbija je probila još 2011. godine, što znači da je država praktično sedam godina u zakonskom prekršaju.

To fiskalno pravilo sada će biti revidirano.

Sosa je juče istakao da je udeo javnog duga sada manji od 60 odsto, a da je cilj novog programa da se spusti na manje od 50 odsto.

Uz povećanje plata i penzija, budžetom za 2019. godinu treba obezbediti više para za javne investicije, ali i smanjenje poreza na rad.