Privatizacija - Srbija

Državna „Zastava” kupila privatnu „Zastavu”

Promena strukture kapitala u vremenu tranzicije, izgleda, ima dva kraja: uglavnom društvena preduzeća postaju privatna, ali u Kragujevcu se desilo obrnuto – državna firma „Zastava oružje” kupila je privatnu firmu „Zastava kovačnica”.

„Kovačnica” je privatizovana 2005, kada je većinski vlasnik kapitala ove nekada moćne i važne fabrike u sistemu „Zavodi Crvena zastava”, za 1,6 miliona evra, postao Bugarin Valentin Zaharijev, odnosno njegova firma „Inter trust”. Posle brojnih sumnjivih poslova, kojima je iz firme „isisavan“ novac, „Kovačnica” je septembra 2014. otišla u stečaj, ali je pre nekoliko dana „Zastava oružje” bacila „pojas za spasavanje” u vidu 3,4 miliona evra, koliko je izdvojila za kupovinu „davljenika”.

Bez odluke Vlade Srbije da u ovoj transakciji podrži rukovodstvo kragujevačkih oružara, „Kovačnica” bi verovatno završila na „otpadu” nekadašnjih industrijskih giganata.

Za kupovinu „Kovačnice” bile su zainteresovane četiri kompanije: italijanska, kineska, domaća privatna firma, ali se na aukciji 24. aprila, kao jedini prijavljeni učesnik, pojavila „Zastava oružje”. Samo nekoliko dana pre toga, država je kragujevačkim oružarima „ubrizgala” finansijsku injekciju od 9,7 miliona evra. Ostaje da se vidi hoće li „Zastava oružje” tim novcem „pokriti” aranžman ili će, možda, država uplatiti dodatni novac. Budući da kragujevački oružari sve bolje posluju od dolaska Milojka Brzakovića na čelo ove firme, moguće je da „Zastava oružje” i deo svojih sredstava izdvoji za preuzimanje „Kovačnice”.

Prema rečima direktora Brzakovića, novac koji je država dala „Zastava oružju”, u sklopu podsticaja našoj namenskoj industriji, biće, uglavnom, iskorišćen za modernizaciju opreme, nabavku savremenih mašina koje povećavaju produktivnost, a smanjuju troškove u procesu proizvodnje oružja.

Ipak, kupovina „Kovačnice” je strateška odluka, budući da je reč o firmi koja čini oslonac svake industrijske proizvodnje, a to je obrada delova koji se ugrađuju u finalni proizvod, bez obzira da li je reč o nekoj mašini ili pušci. U izjavi za medije posle kupovine, Brzaković je naglasio da je čitava namenska industrija Srbije upućena na „Kovačnicu”.

Interesantno je da je „Kovačnica” tokom dve i po godine stečaja, koji je odgovorno vodio stečajni upravnik Predrag Janković, radila gotovo „punom parom”. Uvek je, kako Janković objašnjava, bilo angažovano 150 do 160 radnika po ugovoru o delu, a dnevno se, u proseku, proizvodilo oko 170 tona otkovaka. Osim za kragujevačku fabriku oružja, „Kovačnica” je radila i za pribojski FAP, i za IMR, ali i za evropske automobilske gigante poput „Mercedesa” i BMV-a. Firma je praktično, poslovala bez gubitaka, a sada je zadatak da tako nastavi, kako država ne bi morala finansijski da interveniše.

Da bi „Kovačnica” u potpunosti „stala na noge“, neophodna su dodatna ulaganja u opremu, ali i zapošljavanje visokokvalifikovanog kadra, majstora i inženjera sa iskustvom. Dakle, kupovina „Kovačnice” omogućiće otvaranje novih radnih mesta, a time će kroz porez na zaradu, biti puniji i gradski (kragujevački), ali i budžet Republike.

Ipak, ovom transakcijom nisu svi problemi rešeni, s obzirom na to da „Kovačnica” ima zaostala dugovanja, koja su u momentu otvaranja stečajnog postupka iznosila 650 miliona dinara. Prvo će, ali ne u celosti, biti namirena Poreska uprava, a na kraju će, delimično, biti izmirene i obaveze prema brojnim komercijalnim poveriocima.

Interesantno je da je stečajni postupak nad „Kovačnicom” pokrenut na zahtev „Fero transa 2003” – ćerke firme „Inter trusta” koja je prijavila potraživanja od 2,67 miliona evra. „Kovačnica”, međutim, ima i nenaplaćena potraživanja od oko 350.000 evra, što nije zanemarljivo u finansijskim lavirintima u koje je firmu uvukao bivši vlasnik iz Bugarske. Gotovo izvesni bankrot „Kovačnice” sprečila je država, uz pomoć sve uspešnije fabrike „Zastava oružje”.