Privatizacija - Srbija

Dva tendera spasavaju RTB Bor

Srbija istovremeno kroz dva tendera traži i profesionalnog menadžera i privatizacionog savetnika za strateškog partnera za RTB Bor. Dok 28. maja ističe rok da zainteresovani upravljači dostave svoje ponude za rukovođenje firmom, do 1. juna otvoren je poziv za konsultante koji bi trebalo da pripreme i realizuju javni poziv privlačenja strateškog investitora.

To znači da vlada za ovu kompaniju ima dva spremna scenarija i da je odlučila da istovremeno primeni oba.

Scenario A podrazumeva da u direktorsku fotelju, umesto Blagoja Spaskovskog, sedne tim profesionalnih menadžera, dok scenario Be znači dolazak strateškog partnera u Bor. Sudaraju li se u praksi ova dva tendera i hoće li zainteresovani investitor, koji bi u RTB Bor trebalo da donese i svoj novac, pristati da njegovom investicijom upravlja neko drugi?

Oglas za privatizacionog savetnika objavljen je u „Fajnenšel tajmsu” paralelno sa javnim pozivom za izbor profesionalnog menadžmenta koji je objavljen u „Politici”.

Konsultant koji dobije posao na ovom tenderu trebalo bi da predloži model po kome će strateški partner ući u RTB Bor. Na stolu je pet mogućnosti. Prva podrazumeva primenu mera iz „Unapred pripremljenog plana reorganizacije”, dok druga znači zajedničko ulaganje RTB Bor kroz javno-privatno partnerstvo. Biće razmotrena mogućnost privatizacije ili osnivanje novih privrednih subjekata, ali i prodaja kapitala i imovine preduzeća, kao i dokapitalizacija RTB Bor grupe i njegovih zavisnih društava. Moguća je i kombinacija svih ovih mera.

Konsultantske kuće koje mogu da se jave na ovaj poziv treba da imaju poslovne prihode od najmanje 300 miliona dinara, ali uz uslov da poslednje tri godine nisu bile u minusu. Takođe, račun kompanije ne sme biti u blokadi. Najmanje pet članova tima trebalo bi da su stalno zaposleni kod ponuđača i da imaju najmanje pet godina radnog iskustva na srodnim poslovima.

Raniji pokušaji države da udomi borskog giganta obično su se neslavno završavali. Prilikom prvog pokušaja privatizacije 2006. godine za kupovinu borskog RTB Bor interesovale su se čak 23 firme. Rumunski „Kuprom”, koji je dao najveću ponudu od 400 miliona dolara, nije uspeo da ispuni ugovorne obaveze i uplati obećani novac i privatizacija nije uspela.

Drugi pokušaj prodaje bio je u avgustu 2007. godine. Na tom tenderu pobedio je austrijski „Atek” koji je ponudio 466 miliona. Međutim, ni sa ovim ponuđačem RTB Bor nije imao sreće. I „Atek”, baš kao i rumunski „Kuprom”, bio je bez para.

Posle dva propala tendera, država je odlučila da dokapitalizacijom u privatizaciju RTB Bor uvede strateškog partnera. Bilo je zamišljeno da Republika Srbija u zajedničku kompaniju unese imovinu RTB, a partner bi imao obavezu investiranja. Predviđeno je bilo i da ulagač sve dugove preuzme na sebe. To je, po mnogima, bio osnovni razlog zašto ni takav način privatizacije nije uspeo. Agencija je 11. jula 2008. objavila javni poziv za dostavljanje zainteresovanosti za strateško partnerstvo. Na prodaju je izneto 67  odsto kapitala. Zainteresovanih, međutim, nije bilo.

Da li će ovog puta biti drugačije uskoro ćemo imati prilike da vidimo. Premijer Aleksandar Vučić u Kini lobira za RTB Bor, pa je tako juče zamolio šefa kineske vlade Li Kećijanga za pomoć da ova kompanija nastavi da radi i funkcioniše. Predsednik vlade odavno je RTB Bor označio kao problem broj jedan srpske ekonomije.

Ono što u pregovorima oko pronalaženja strateškog partnera za ovu kompaniju trenutno može da bude olakšavajuća okolnost jeste da cena bakra na svetskom tržištu raste. Pre dva dana na Londonskoj berzi iznosila je 5.585 dolara po toni. Prošle godine u ovo vreme cena bakra kretala oko 4.500 dolara po toni.  Pre nego što je nastupila kriza na svetskom tržištu bakra, cena je (2010. godine) bila blizu 9.000 dolara po toni.