Privatizacija - Srbija

Grčka prodaje luke Solun i Pirej

Kako se i očekivalo grčka vlada je kasno u ponedeljak, pod pritiskom i budnim okom predstavnika Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda, usvojila ambiciozan program privatizacije državnih udela u šest velikih firmi i oštar poreski paket.

To je bio uslov da Grčka u junu dobije od MMFa sledeću tranšu kredita od 12 milijardi evra bez koje bi već sredinom jula grčka država morala da obustavi sva plaćanja, uključujući i isplatu plata i penzije.

Svi su svetski mediji objavili da je grčka vlada na listu za prodaju već u ovoj godini stavila državne udele u najvećim grčkim lukama Solun i Pirej. U svakoj od luka grčka država ima udeo od 74 odsto. Ove godine će na prodaju biti ponuđeni i državni udeli (20 odsto) u telekomunikacionoj kompaniji OTE, zatim udeo u Hellenic Postbanci (34 odsto) i Solunskom vodovodu (23 odsto). Na prodajuu će biti ponuđena i kladionica OPAP, koja je listirana na berzi, i sadašnja joj je berzanska vrednost 1,5 milijardi evra. Tu država ima 34 odsto udela. Takođe će na prodaju biti ponuđeni i udeli (55 odsto) u atinskom aerodromu Elefterios Vanizelos.

Očekuje se da grčka država ovogodišnjom privatizacijom zaradi između pet i šest milijardi evra, a u toku četiri planirane privatizacione godine oko 50 milijardi evra. Pod pritiskom EU i MMFa Grčka će formirati nezavisnu agenciju za privatizaciju u kojoj će raditi strani stručnjaci.

Sem navedenih udela, grčka vlada je objavila nameru da proda i domaće elektroprivredno preduzeće DEH, ali tek 2012. godine. DEH će u međuvremenu biti podeljen na tri organizaciona dela. Na spisku je još 850 malih luka, ali i Atinski vodovod u kome država ima 10 odsto vlasništva. Na prodaju će biti i ATE banka u kojoj grčka država ima 77 odsto vlasništva. Biće formirane dve krovne firme kojima će biti obuhvaćene državne nekretnine, te će firme biti iznete na berzu. Najavljena je i prodaja državnih proizvođača oružja, ali su oni u takvom stanju da im je neophodna prethodna sanacija.

Grčka vlada je usvojila i restriktivan poreski paket kojim je predviđeno smanjenje državnog aparata i smanjivanje plata, kao i oporezivanje najviših penzija. Grčki ministar finansija Papakonstantinou je izjavio da će ovaj poreski paket doneti oko šest milijardi evra ili 2,8 BDPa.