Imovina „Građevinara” ide na doboš

Bez autora
Apr 11 2013

Posle raskida loše privatizacije Građevinsko preduzeće „Građevinar“ u Nišu nastavlja sa propadanjem. Nekadašnji privredni gigant, sa više od 6.000 radnika, od kojih je u jednom periodu pre dvadesetak i više godina polovina radila na gradilištima u Nemačkoj, Rusiji i afričkim zemljama, preživljava najteže dane. Od 2008. godine, kada je preduzeće privatizovano, počelo je naglo osipanje radnika, tako da od 1.000 „Građevinar“ ima samo 80 radnika. Tiho propadanje tog preduzeća na početku ove godine prati i velika podeljenost bivših i sadašnjih radnika. Bivši, sa izvršnim sudskim rešenjima, pokušavaju prinudno da naplate novac koji im se duguje na ime neisplaćenih zarada – traže da se na licitacijama proda imovina firme. Oni što su još uvek u preduzeću protive se takvom načinu izmirivanja obaveza prema radnicima jer se rasprodajom opreme, mašina ili imovine preduzeća „Građevinar“ još više gura u propast.

Imovina „Građevinara” ide na dobošPosle raskida loše privatizacije Građevinsko preduzeće „Građevinar“ u Nišu nastavlja sa propadanjem.

Nekadašnji privredni gigant, sa više od 6.000 radnika, od kojih je u jednom periodu pre dvadesetak i više godina polovina radila na gradilištima u Nemačkoj, Rusiji i afričkim zemljama, preživljava najteže dane.

Od 2008. godine, kada je preduzeće privatizovano, počelo je naglo osipanje radnika, tako da od 1.000 „Građevinar“ ima samo 80 radnika.

– Od ovog broja zaposlenih 56 se već prijavilo za socijalni program, ukoliko ga uopšte bude, jer smo prepušteni sami sebi.

Nemamo nijedno gradilište, a jedino što radimo jesu poslovi na održavanju i čišćenju Tržnog centra „Kalča“, kao i na obezbeđenju naših vrednih objekata – rekli su nam u „Građevinaru“.

Tiho propadanje tog preduzeća na početku ove godine prati i velika podeljenost bivših i sadašnjih radnika. Bivši, sa izvršnim sudskim rešenjima, pokušavaju prinudno da naplate novac koji im se duguje na ime neisplaćenih zarada – traže da se na licitacijama proda imovina firme.

Oni što su još uvek u preduzeću protive se takvom načinu izmirivanja obaveza prema radnicima jer se rasprodajom opreme, mašina ili imovine preduzeća „Građevinar“ još više gura u propast.

– Radnicima koji su još uvek u preduzeću, od 2008. godine na ovamo duguje se 55 mesečnih plata. Istovremeno, nisu plaćene dažbine državi i nije nam povezan radni staž za 2011, 2012. i za ovu godinu. Onim radnicima koji su, na primer, otišli iz „Građevinara“ pre dve i po godine duguju se po 22 neisplaćene zarade za period od 2008. do kraja 2010. godine. Dok mi pokušavamo da sačuvamo ono što je ostalo od imovine firme, oni popisuju mašine i opremu. Mi smo za to da se njima isplate dugovanja, ali smo apsolutno protiv toga da se vredna imovina rasprodaje. Navešću samo dva primera: kran našeg preduzeća vredan 200.000 evra nudi se za protivdinarsku vrednost od samo desetak hiljada evra, a veliki strug, koji polovan košta oko 50.000 evra, ima početnu cenu na licitaciji od samo 3.000 evra u protivdinarskoj vrednosti – kaže Zlatko Videnović, predsednik Samostalnog sindikata u „Građevinaru“.

Ovo građevinsko preduzeće ima i izuzetno vredne objekte – poslovnu zgradu u centru Niša na nekoliko hiljada kvadratnih metara, veliki deo imovine u TC „Kalča“ i Fabriku betona u Medoševcu, kraj Niša. Sve to, ističu radnici, kao i opremu i mašine, treba sačuvati, jer bi se lakše našao novi vlasnik i brže bi se „Građevinar“ oporavio.

Predsednik Odbora malih akcionara Aca Mitić, međutim, tvrdi da su optužbe na račun radnika koji pokušavaju prinudno da naplate svoja potraživanja sa izvršnim sudskim rešenjima neosnovane:

– Ono što se nudi na licitacijama ima pravu cenu, jer su, na primer taj kran ili strug koji se pominju, demontirani i bez osnovnih delova. Pre ponude za licitaciju obavljena je procena mašina i opreme od zvaničnih organa, kaže Mitić.

Mali akcionari zatražili su od Ministarstva finansija i privrede da se odobri novi socijalni program za „Građevinar“, posle čega bi preduzeće otišlo u „radni stečaj“. Osamdesetak zaposlenih i dalje se, međutim, nada da će se firma oporaviti. Koliko veruju i koliko su uporni u nastojanjima da sačuvaju preduzeće govori podatak da su poslednja primanja imali marta 2012, kada su svi primili po 6.000 dinara. A pre toga istu sumu primili su u martu 2011. godine! U međuvremenu nisu dobili ni dinar.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik