Privatizacija - Srbija

Institut Jaroslav Černi prodat bez razloga za privatizaciju

„S obzirom na nadležnosti Instituta u obavljanju delatnosti za koju građani imaju interes, nije se smelo dozvoliti da Institut postane vlasništvo privatnika od kojih će zavisiti zdravlje, životi ljudi i njihova imovina, zaštita životne sredine i bezbednost države“, ističe Savet i napominje da se Institut nije smeo privatizovati ni iz razloga što obavlja delatnost od opšteg interesa.

Osim toga, Savet navodi da kako je nedopustivo odsustvo razloga privatizacije, što ne postoji ni jedan argument niti na zakonu zasnovan razlog, koji bi pokazao da je privatizacija Instituta društveno ili ekonomski opravdana i korisna.

„Razlozi privatizacije Instituta ostaju nejasni, pogotovo kada se ima u vidu činjenica da je u pitanju jedini državni Institut u oblasti vodoprivrede koji ne posluje sa gubitkom, već naprotiv, ostvaruje dobit u svom poslovanju“, ističe Savet u svom izveštaju.

Ministarstvo privrede je novembra prošle godine donelo odluku da Institut „Jaroslav Černi“ proda konzorcijumu koji čine Milenijum tim i sedam direktora iz Instituta. Konzorcijum predvođen Milenijum timom, kako je saopšteno tada javnosti, dao je bolju ponudu od firme Bauwesen, tako da je Černi prodat Milenijumu po početnoj ceni od 2,58 miliona evra.

Savet u izveštaju navodi i da javnosti nisu dostupne informacije o tome zašto je početna cena tako niska i šta je obuhvaćeno procenom, da li je vrednost pravilno utvrđena i koji su parametri korišćeni pri proceni, pogotovo kada se zna da Državna revizorska institucija od 2016. nije uradila reviziju finansijskih izveštaja, a da od 2018. ne postoje podaci o finansijskim izveštajima Instituta na APR-u.

Privatizacija vodnih instituta po svetu nigde nije dala rezultate, a Savet u izveštaju navodi niz loših primera, ističući da ne postoji nijedan pozitivan primer privatizacije.

U Sloveniji je privatizacija uništila dobro organizovana vodoprivredna preduzeća sa dugom tradicijom PUH – preduzeće za uređenje bujica, koje je otišlo u stečaj, iz razloga što je novi vlasnik takvo dobrostojeće preduzeće opteretio kreditom, novac odneo iz preduzeća i pustio ga u stečaj.

U Mađarskoj je privatizacijom uništen Institut „Vituki“, a loši primeri privatizacija kao što su Pariz, Budimpešta, London, Atina, Solun, Bukurešt ili pak primeri Portugala, Bolivije ili Manile upravo ukazuju na činjenicu da dobrog primera privatizacije nema, ističu u Savetu.

Zbog toga Savet je Vladi Srbije preporučio da naloži Ministarstvu privrede da preispita odluku o privatizaciji Instituta, da naloži Državnom pravobranilaštvu da pokrene postupak za poništenje Ugovora o konzorcijumu Milenijum tima i fizičkih lica, te da nadležne institucije zaduži da utvrde da li je u procesu privatizacije bilo koruptivnih radnji i zloupotrebe službenog položaja.

Preporuka Saveta je i da se pokrene postupak protiv Dejana Divca, Mileta Božića, Nikole Milivojevića, Dejana Vučkovića, Gorana Nikolića, Miodraga Popovića i Dušana Ćirića u kome će odlučiti o postojanju sukoba interesa u postupanju navedenih javnih funkcionera koje je izazvalo sumnju u postojanje sukoba interesa.

Iz Instituta Jaroslav Černi, kao i iz Vlade Srbije, juče nismo dobili komentare na izveštaj i preporuke Saveta za borbu protiv korupcije.

Milenijum kupuje i zemljište

Savet podseća da je Milenijum tim prošle godine kupio zemljište i objekte Specijalne bolnice Vranjska banja za 1,85 miliona evra i da je Ministarstvo privrede marta prošle godine zaključilo ugovor o dodeli podsticaja ovoj kompaniji u visini od 10,1 miliona evra, kako bi realizovali investicioni projekat „Resort“ Vranjska banja.

„Kada se ima u vidu da su Milenijum timu u toku 2021. isplaćena sredstva iz budžeta od 10,1 miliona evra, te da su im preostala sredstva u visini od 9,8 miliona, postavlja se pitanje da li je 70 odsto kapitala Instituta kupljeno budžetskim sredstvima, te da li u ovom potencijalnom transferu budžetskih sredstava ima elemenata koruptivnih radnji“, ističe Savet.