Investiciono-razvojna banka RS obaviće danas i sutra kontrolu izvršenja obaveza iz privatizacionog ugovora u Industriji alata Trebinje. Savjet za privatizaciju RS zadužio je početkom ovog mjeseca IRB da izvrši kontrolu obaveza iz ugovora o privatizaciji Industrije alata Trebinje, s posebnim akcentom na poštovanje broja zaposlenih, investiranje i formiranje preduzeća u krugu Industrije alata koje se bavi proizvodnjom hrane, a potom prodaju svog učešća preduzeću “Svislajon Takovo”, kao i na procjenu finansijskog stanja preduzeća u trenutku privatizacije i danas. Predsjednik Sindikata metalaca i rudara u Svislajon Industriji alata Trebinje Boško Pikula kaže da bi raskid ugovora o privatizaciji bio poguban za radnike. Očekuje se da Vlada i vlasnik preduzeća postignu kompromis, jer nije u redu da se neko igra sa sudbinom 1.500 porodica. Ako dođe do raskida ugovora spremni suna najradikalnije poteze jer nemaju šta da izgube.
Investiciono-razvojna banka RS obaviće danas i sutra kontrolu izvršenja obaveza iz privatizacionog ugovora u Industriji alata Trebinje, potvrđeno je “Glasu Srpske” u IRB-u.
Savjet za privatizaciju RS zadužio je početkom ovog mjeseca IRB da izvrši kontrolu obaveza iz ugovora o privatizaciji Industrije alata Trebinje, s posebnim akcentom na poštovanje broja zaposlenih, investiranje i formiranje preduzeća u krugu Industrije alata koje se bavi proizvodnjom hrane, a potom prodaju svog učešća preduzeću “Svislajon Takovo”, kao i na procjenu finansijskog stanja preduzeća u trenutku privatizacije i danas.
Predsjednik Sindikata metalaca i rudara u Svislajon Industriji alata Trebinje Boško Pikula kaže da bi raskid ugovora o privatizaciji bio poguban za radnike.
- Očekujemo da Vlada i vlasnik preduzeća postignu kompromis, jer nije u redu da se neko igra sa sudbinom 1.500 porodica. Ako dođe do raskida ugovora spremni smo na najradikalnije poteze jer nemamo šta da izgubimo - kaže Pikula.
Optimisti nisu u Sindikalnoj organizaciji IAT-a, koja djeluje pri Sindikatu metalske industrije i rudarstva RS. Njen predsjednik Risto Pravica ističe da je pogon IAT-a u Nevesinju zatvoren prije nekoliko godina, da se od dana privatizacije do danas ne isplaćuje zagarantovana plata, te da se ne poštuju opšti i granski kolektivni ugovori.
- Vrijednost kapitala na dan prodaje iznosila je 38 miliona maraka, a danas je 17,5 miliona. Dug za neuplaćene obaveze na plate, na kraju septembra prošle godine iznosio je 11 miliona maraka, a ni danas se ne uplaćuju. Topli obrok od 125 KM se isplaćuje u robi u diskontu poslodavca. Pojedini rukovodioci vrše pritisak na radnike, članove našeg sindikata, traže da napuste naše redove i učlane se u Konfederalni sindikat - istakao je Pravica.
U upravi nekadašnjeg nosioca razvoja istočne Hercegovine nadaju se povoljnom ishodu i rješenju novonastalih problema.
- Ubijeđen sam da će do rješenja doći. Nije moguće da sadašnjih 950 ljudi vraća dug koji je za deset godina napravilo njih 2.500 - kaže generalni direktor SL IAT Trebinje Bogdan Golić.
Vlasnik Industrije alata Rodoljub Drašković kaže da je spreman da stavi potpis na novi aneks kupoprodajnog ugovora, ali “ne i na odredbe koje Industrija alata ne može da ostvari”.
- Bez pomoći cijeli dug ne može biti isplaćen - kategoričan je Drašković i uvjerava da je spreman i da “sporazumno raskine ugovor bez traženja ikakve odštete”.
Premijer RS Aleksandar Džombić rekao je ranije da je za Vladu neprihvatljiv zahtjev kupca za konverziju potraživanja po osnovu poreza i doprinosa od 14 miliona maraka. Ovom preduzeću prilikom privatizacije otpisano je 18 miliona KM poreza i doprinosa i reprogramirano oko 11 miliona obaveza prema Fondu PIO.
- Kupac nije izmirivao obaveze po reprogramu i stvorio je još tri miliona obaveza koje sada želi da konvertuje - kazao je Džombić.
Nekretnine
Risto Pravica kaže da menadžment svojim radom ne stvara uslove koji bi doprinijeli da radnik može normalno da živi od svog rada.
- Stoga naša sindikalna organizacija ne može dati pozitivno mišljenje o radu sadašnjeg poslovodstva - kaže Pravica i pita šta je sa nekretninama koje je ta fabrika prije rata imala u Posušju, Ravnom, Grahovu, Beogradu, Humu. On tvrdi da se ne spominju ni u jednom dokumentu ili ugovoru.