Privatizacija - Srbija

Još 200 preduzeća čeka privatizaciju

Na konačno rešenje statusa, bilo da je privatizacija ili stečaj, još uvek čeka oko 200 preduzeća. Zbog toga je Fiskalni savet u novoj analizi ocenio da se status preostalih preduzeća predviđenih za privatizaciju u 2016. godini rešava sporo.

– Ni u 2016. godini rešavanje statusa preduzeća u privatizaciji ne odvija se planiranom brzinom. U ovim preduzećima zaposleno je više od polovine svih radnika u preduzećima čiji je status trebalo da bude rešen najkasnije u ovoj godini. Upravo je broj radnika s rešenim statusom, a ne broj preduzeća, najbolja mera odlučnosti da se započeta privatizacija okonča i, u krajnjoj liniji, prava mera fiskalnih rizika. U aktuelnom Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici, povodom revizije aranžmana sa MMF-om, prvi put se ukazuje na broj zaposlenih koji je ostao u preduzećima s nerešenim pitanjem. Naše ranije procene identične su procenama vlade u pomenutom Memorandumu. Oko 45.000 ljudi i dalje je zaposleno u preduzećima čiji status nije opredeljen, niti su privatizovana niti su prepuštena stečaju. Prema tome, više od polovine zaposlenih i dalje radi u neprivatizovanim preduzećima i ta činjenica najbolje svedoči o dosadašnjim, polovičnim, učincima privatizacije – navodi Fiskalni savet.

Rizici su moguća nelikvidnost preduzeća i posledično pritisak da se ona iz budžeta ili Fonda za razvoj subvencionišu, izdavanja garancija za zaduživanje preduzeća ili njihovo kreditiranje preko državnih banaka, tolerisanja neplaćanja obaveza prema državi i javnim preduzećima. Po njima, stečaj treba da se pokreće i ukoliko se UPPR-ovi ne izvršavaju prema usvojenim planovima i to će biti ključni test za rešenost vlade da uredi sektor preduzeća u državnom vlasništvu.

Posebno je važno pratiti sprovođenja UPPR-a za „RTB Bor”. Predviđeno je da već ove godine 400 radnika napusti preduzeće i uvođenje profesionalnog menadžmenta do početka 2017. što je dogovoreno s MMF-om i potvrđeno u tekstu Memoranduma, navedeno je u analizi Fiskalnog saveta. Restrukturiranje preduzeća podrazumeva dalje smanjivanje broja zaposlenih. Na dugi rok ostaje neizvesno da li će preduzeće uspeti da ostvaruje pozitivne rezultate poslovanja, s obzirom na prilično optimistične procene budućih prihoda i rashoda iz UPPR-a.

– Nema vidljivih pomaka u rešavanju problema i statusa „Resavice”. Kada je krajem prethodne godine budžetom predviđen nepromenjeni iznos subvencija (4,5 milijardi dinara) za „Resavicu” ukazali smo da to nagoveštava da se, i pored zvaničnih najava, ni u 2016. neće pokrenuti proces rešavanja nagomilanih problema u ovom javnom preduzeću. Sada se, u Memorandumu, ponovo govori o postepenom zatvaranju neodrživih rudnika u sistemu „Resavice” – navode u Fiskalnom savetu.

Da bi se ova važna promena ostvarila potrebno je: gašenje radnih mesta i isplata otpremnina, finansiranje skupih radova koji prate zatvaranje rudnika, mogućnost da preostali delovi privuku privatne investitore, način izmirenja obaveza prema dobavljačima, pa i javnim preduzećima. Važno je, prema tome, da do kraja godine vlada usvoji precizan i detaljan program restrukturiranja „Resavice”, kako bi proces konačno otpočeo a i budžet za sledeću godinu predvideo sve neophodne promene.

Ohrabruju najave strateškog partnerstva za neka preduzeća. Za „Galeniku” su se na javni poziv javila tri ponuđača za strateško partnerstvo, a u javnosti se moglo čuti da će se i za PKB investitor privlačiti kroz strateško partnerstvo. Odustaje se od prodaje imovine kao modela privatizacije, a koji nije dao rezultate. Ova dva preduzeća nisu u UPPR-u, a stečaj je, nakon skidanje zaštite polovine ove godine, izbegnut zahvaljujući dogovorom s poveriocima uz posredovanje države. Moguće je, dakle, da će se u sledećih nekoliko meseci, izvesnije za „Galeniku”, pronaći strateški partner koji bi dokapitalizacijom dobio manjinsko vlasništvo, ali i mogućnost upravljanja. Ovo može da bude održivo rešenje, pošto bi vrednost preduzeća, uz odgovorno upravljanje, mogla da raste i da se ona nakon nekoliko godina u potpunosti privatizuju.

U Ministarstvu privrede na ovo odgovaraju da je prilikom početka primene novog zakona o privatizaciji u avgustu 2014. godine u privatizacionom portfelju bilo preko 550 preduzeća.

– Danas ih je još 180 preduzeća od kojih nijedno više ne uživa zaštitu od prinudne naplate te njihovi poverioci mogu iskoristiti sve mere naplate. Važno je napomenuti da ministarstvo više ne daje subvencije iz budžeta za ova preduzeća, što je doprinelo fiskalnoj konsolidaciji. Samo „Resavica” prima subvencije preko Ministarstva energetike. Ministarstvo privrede sprovodi postupak privatizacije u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i nadležnostima i čini sve kako bi se ovaj postupak što pre okončao. Za ona preduzeća za koja ne postoji interes za privatizaciju, odnosno nemaju održivo poslovanje ministarstvo će uputiti predlog za pokretanje stečajnog postupka – odgovaraju u ministarstvu.