Privatizacija - Srbija

Jugoremedija: Promeniti model privatizacije

Postojeći model privatizacije koji je upropastio srpsku privredu treba preispitati i promeniti u okviru najavljenih reformi, rečeno je danas na skupu "Jugoremedija - da li je to prava privatizacija?".

Praksa je pokazala da je ovaj dominantan tip privatizacije poražavajući, a Jugoremedija je samo jedno od preduzeće koje to dokazuje, rekao je sociolog Nebojša Popov, na okruglom stolu u organizaciji lista "Republika".

On je ukazao da su se sve dosadašnje vlade oslanjale na jedan način privatizacije koji je "došao u ćorsok" i koji treba modifikovati, jer ne doprinosi nikakvom oporavku privrede, postavljajući retoričko pitanje - da li će se reforme svesti samo na smenu starih rukovodećih kadrova na čija će mesta biti imenovani novi partijski funkcioneri, ili će se preispitati dosadašnji model privatizacije.

"Glavno pitanje je da li to što država radi vodi ka stvaranju reformi, ili je to jedna antireforma koja progoni i nema sluha za one koji žele modifikaciju ovog modela privatizacije koji državu vodi ka bankrotu", rekao je Popov,

Prema njegovom mišljenju, Jugoremedija, koja može biti uspešno preduzeće, predstavlja primer takve loše privatizacije, a takvih slučajeva u Srbiji ima još dosta.

Bivši radnik Jugoremedije i predsednik skupštine poverilaca Jugoremedije u stečaju Branislav Markuš ukazao je da bi reorganizacija mogla spasiti to preduzeće od bankrota.

Podsećajući da je ta firma već godinu i po dana u stečaju, on je naveo da prema najnovijoj proceni to preduzeće vredi 68 miliona evra, a ranije, pre otvaranja stečaja, vrednost kompanije je bila procenjena na samo 22 miliona evra.

"To govori da su akcionari i radnici bili savesni investitori, da su pokrenuli fabriku, borili se protiv korupcije, i za opstanak firme, što govori da do stečaja nije ni trebalo doći i da treba promeniti dominantan model privatizacije, koji znači samo prodaju i preprodaju preduzeća", rekao je Markuš.

Mali akcionari Jugoremedije su, kako je dodao, pokazali da su savesni investitori i da je u slučaju tog preduzeće moglo nešto drugačije da se uradi, a sada je u stečaju vrlo teško da se bilo šta uradi sa fabrikom.

Prema njegovim rečima, opscije su - odlazak firme u bankrot ili da se napravi plan reorganizacije, za koji trenutno vode veliku bitku radnici i mali akcionari, koji žele da ostanu suvlasnici fabrike i da nastave da rade.

Ta fabrika lekova već sada ima budućnost, i sadašnji zakupac proizvodi lekove i ostvaruje veliki profit, što je dokaz da bi uz pravog investitora fabrika mogla da nastavi da radi, smatra Markuš.

Advokat Slobodan Tomić je kazao da su radnici pokrenuli tužbu protiv države za naknadu materijalne štete i izgubljenu dobit Jugoremediji od oko 110 miliona dinara.

Tužba je iz privrednog suda u Beogradu prebačena u sud u Zrenjaninu, a presuda, koja je po njegovim rečima, bila "vrhunac cinizma", glasila je da Republika Srbija nije odgovorna za tu štetu iako u Jugoremediji ima 42 odsto vlasništva, kao ni Agencija za privatizaciju, ni Akcijski fond, koji su zastupali firmu jer, kako je dodao, nisu istupali u ime Republike Srbije.

On je najavio da će predmet Jugoremedije pokrenuti pred Apelacionim sudom, s ciljem da se otvori rasprava o tom slučaju i da se pred tim sudom iznesu dokazi

Tomić je rekao da je na ročištu u postupku stečaja izneto nekoliko predloga za spas preduzeća, koji nisu ni uzeti u razmatranje, te da je uprkos tome otvoren stečaj nad tom firmom.