Privatizacija - Srbija

Kako prodati firme koje niko neće

Društvena svojina u Srbiji još nije ispraćena u istoriju.

Iako je zakonski rok bio 31. decembar 2008. godine, država i dalje na prodaju nudi preko 400 preduzeća. Polovina od toga su firme s društvenim, a druga s državnim kapitalom.

Rok za završetak privatizacije odlagan je nekoliko puta. Mala je uteha što je Agencija za privatizaciju uspela da do pomenutog zakonskog roka započne i poslednju privatizaciju društvenog kapitala. Da li zbog krize ili specifičnosti ovih preduzeća, tek država se i dalje bavi traženjem kupca za njih. Čini se, bezuspešno.

Pri tom, poveliki deo privrede pod kojim se podrazumevaju veliki državni sistemi, lokalna komunalna preduzeća, sportska društva, sve ono što bi neki nazvali porodičnom srebrninom, kao da nije ni stiglo na red za privatizaciju.

U međuvremenu, proces privatizacije ne samo da nije nastavljen, već kao da je krenuo u obrnutom smeru. Država, za koju se pre deset godina tvrdilo da je neefikasan vlasnik i da zato započinje privatizaciju, nanovo počinje da se bavi upravo poslovima za koje je rekla da joj ne idu od ruke. Država topi bakar, jer je pod svoje uzela RTB Bor, preko svog preduzeća „Srbijagasa” proizvodi mineralno đubrivo u Pančevu, staklo u Paraćinu, sirćetnu kiselinu u Kikindi, baznu hemiju u pančevačkoj „Petrohemiji”, bavi se poljoprivredom u PKB-u…

Zato i ne čudi bilans neprodatih preduzeća. U procesu restrukturiranja je 167 firmi koje i dalje dobijaju razne povlastice i subvencije od države. Između ostalog, u njihovom slučaju nema prinudne naplate, što znači da se dugovi samo gomilaju. Neretko su sudovi u slučaju ovih preduzeća presudili da radnici, kao i oni bivši mogu od da naplate svoje neisplaćene zarade. S obzirom da ta preduzeća nemaju novac da ih isplate, ona mogu ili da traže sudsku zaplenu imovine ili da, kao poverioci, traže da preduzeće ode u stečaj i tek onda da se naplate.

U restrukturiranju su RTB Bor, FAP, Prva petoletka, preduzeće „Ivan Milutinović”, Geneks. Na raspisivanje tendera čeka Jugoslovensko rečno brodarstvo, JAT, Hoteli „Slavija”, Lasta, Jumko, JAT tehnika… Na raspisivanje aukcije čeka rakovička fabrika Dvadesetprvi maj, Mašinska industrija Niš…

Inače, zvanično u prekidu privatizacije je 179 preduzeća, a među njima su i ona iz bivših jugoslovenskih republika, kao i zaštićene radionice.

Dušan Belanović, koji je u Agenciji za privatizaciju zadužen za odnose s javnošću, kaže da su im trenutno aktuelna samo dva tendera i to za FAP i Hipol, a da zakazanih aukcija nema.

– Bilo bi neozbiljno da pet puta oglašavamo prodaju a da se niko ne javlja. Čekamo da se pojavi investitor, pa da raspišemo tender ili aukciju, jer prodaje direktnom pogodbom nema. Kupce tražimo i mi, i Ministarstvo ekonomije, i SIEPA. Neka preduzeća poput Niteksa smo prodali kao imovinu „Benetonu”, uskoro tako prodajemo i deo Magnohroma – Fabriku elektrotermičkih proizvoda – kaže Belanović.

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže da su prvo prodata dobra, profitabilna preduzeća, a da se sada nudi samo ono što ne može da se proda.

– Preduzeća koja kao takva ne mogu da se prodaju više puta trebalo bi da se prodaju kao imovina. Neka od neprodatih imaju vrednu imovinu, a baš prodajom preduzeća iz delova, kroz imovinu, kupili bi ih oni za koje ta imovina ima vrednost. Nije svrha da ti resursi stoje u nekom neprodatom statusu, već da im se nađe alternativna upotreba. Ne smemo zaboraviti da su mnoga od tih preduzeća „razvučena” i pitanje je šta je od imovine ostalo – kaže Prokopijević dodajući da je država imala sreće sa RTB Bor koji je podržavila kada je svetska cena bakra počela da raste.