Agencija za privatizaciju primila je 18 pisama od kineskih firmi u kojima je obaveštavaju da su zainteresovane da kupe 11 srpskih preduzeća i tri banje. Ekonomisti su bukvalno do pre neki dan bili jednodušni u oceni da su pred nama najmanje dve godine „stezanja kaiša”, a svaki boljitak, makar simboličan, zavisio je od toga kada će početi značajniji rast investicija. Posle posete kineskog premijera sa mnogobrojnom delegacijom privrednika Beogradu i potpisanih sporazuma, više je onih koji smatraju da je početak investicionog ciklusa u Srbiji mnogo izvesniji. Poslovično obazrivi analitičari ocenjuju da su neophodna ulaganja u infrastrukturu i obnovu domaće industrije sada izvesnija. Investicije bi mogle da budu mnogo obimnije i dogodile bi se ranije nego što se očekivalo, donoseći radna mesta i veći standard. Očekivani pad bruto domaćeg proizvoda u 2015. mogao bi da bude manji od 0,8 odsto, a ambiciozno projektovan rast u 2016. veći od 1,5 odsto ako bi počela rekonstrukcija pruge Beograd–Budimpešta i ako bi Kinezi kupili 11 preduzeća u restrukturiranju, izjavio je Stojan Stamenković, jedan od autora „Makroekonomskih analiza i trendova”.
Agencija za privatizaciju primila je 18 pisama od kineskih firmi u kojima je obaveštavaju da su zainteresovane da kupe 11 srpskih preduzeća i tri banje. Ekonomisti su bukvalno do pre neki dan bili jednodušni u oceni da su pred nama najmanje dve godine „stezanja kaiša”, a svaki boljitak, makar simboličan, zavisio je od toga kada će početi značajniji rast investicija. Posle posete kineskog premijera sa mnogobrojnom delegacijom privrednika Beogradu i potpisanih sporazuma, više je onih koji smatraju da je početak investicionog ciklusa u Srbiji mnogo izvesniji.
Poslovično obazrivi analitičari ocenjuju da su neophodna ulaganja u infrastrukturu i obnovu domaće industrije sada izvesnija. Investicije bi mogle da budu mnogo obimnije i dogodile bi se ranije nego što se očekivalo, donoseći radna mesta i veći standard.
– Očekivani pad bruto domaćeg proizvoda u 2015. mogao bi da bude manji od 0,8 odsto, a ambiciozno projektovan rast u 2016. veći od 1,5 odsto ako bi počela rekonstrukcija pruge Beograd – Budimpešta i ako bi Kinezi kupili 11 preduzeća u restrukturiranju – izjavio je juče za „Politiku” Stojan Stamenković, jedan od autora „Makroekonomskih analiza i trendova”.
– Još bolje bi bilo ako bi se pokrenula smederevska „železara” i četiri fabrike hemijskog kompleksa, a „Fijat” proizvodio više nego u 2014. godini.
Neki smatraju da bi Srbiji bilo znatno bolje ako bi se ostvarila samo polovina od onoga što je poslednjih dana najavljivano.
– Kina ima tržište za proizvode tih 11 preduzeća ukoliko bi se ona pokrenula, što potvrđuje podatak da Bugarska u tu zemlju izvozi devet puta više od Srbije – kaže ekonomista Mlađen Kovačević.
– Kina to može, jer ima kapital. Njene devizne rezerve premašuju 3.300 milijardi dolara, pa novac ulažu u prirodne resurse i realni sektor, obezbeđujući tako neophodnu robu. Lično sam se uverio da kineski stručnjaci mnogo znaju o našoj privredi i svakom preduzeću za koje su zainteresovani.
Kineska ulaganja u srpsku poljoprivredu i ugovoreni izvoz jagnjećeg i junećeg mesa oživeli bi srpska sela, u kojima je oko 160.000 neoženjenih muškaraca i 100.000 neudatih devojaka, kaže naš sagovornik.
– Tačno je i da ćemo se dodatno zadužiti zarad ulaganja u energetsku i saobraćajnu infrastrukturu, ali po znatno povoljnijim uslovima nego do sada – napominje Kovačević.
Savetnik za strana ulaganja Milan R. Kovačević smatra da bi bilo dobro ako bi Kinezi kupili „Budimku” i nastavili staru proizvodnju.
Nesrećno privatizovana, pa vraćena državi, ova firmaproizvodi voćne sokove i koncentrate, džemove, konzervisano voće i povrće, ima i zasad jabuke na 11,5 hektara i maline u plastenicima. Ako bi „Budimka” oživela, ona bi pomogla onima koji se bave poljoprivredom i voćarstvom, rekao je Kovačević za Tanjug.
Prema njegovim rečima, na spisku Agencije za privatizaciju ostale su firme koje praktično niko nije hteo da kupi, i zato je dobra svaka vest da je za njih neko zainteresovan.
– Veoma je dobro ako neko kupi ta preduzeća i upotrebi ih za proizvodnju, a naročito izvoz, makar i skroman. Ovo je po ko zna koji put pokušaj da se ona privatizuju i bićemo zadovoljni ako se išta korisno uradi – kaže Kovačević.
Ekonomista Ljubomir Madžar slaže se da je većina tih firmi bez ekonomske vrednosti, sa nagomilanim dugovima, te smatra da bi trebalo da prodamo Kinezima šta god možemo.
– Te firme su već obezvređene i vreme im ne ide u prilog. Već su dugo u stanju restrukturiranja, nikako da se „udome”, a što se duže čeka, to su manje šanse da se nekome prodaju. Posebno je slaba šansa da se „istera” neka cena – rekao je Madžar, dodajući da su subvencije koje država za njih izdvaja velike.
I Svetska banka je procenila, dodaje on, da je ukupan iznos subvencija za firme u restrukturiranju oko 700 miliona evra godišnje.
– Te firme nas koštaju, a nemaju ekonomsku budućnost. Podržavam ideju da se prodaju Kinezima. S druge strane, to je i njima prilika da čvršće zagaze u našu zemlju, a oni imaju novac, investiraće. Čak su i tehnološki uznapredovali – rekao je Madžar.
Ministar energetike Aleksandar Antić izjavio je za RTS da su kineski partneri zainteresovani i za kupovinu kruševačke fabrike „14. oktobar” i „Prve petoletke” iz Trstenika.