Već ima zainteresovanih za kupovinu neka od 502 neprivatizovana preduzeća, kažu u Agenciji za privatizaciju, ali odbijaju, u skladu s pravilima, da kažu o kojim je konkretnim firmama reč. Poziv domaćim i stranim investitorima da dostave "želje i namere" objavljen je u petak, 15. avgusta, a prva njihova pisma počela su da stižu već u dane vikenda.Posle dvanaest godina od prodaje društvenog i državnog, za koju u narodu preovlađuje uverenje da je bila pljačka, a među ekonomistima da je bila katastrofalna, ljudi iz Agencije nisu skloni širenju optimizma. Biće odlično ako prodamo polovinu od 502 društvene i državne firme, izjavila je direktorka Agencije za privatizaciju Marijana Radovanović...
Već ima zainteresovanih za kupovinu neka od 502 neprivatizovana preduzeća, kažu u Agenciji za privatizaciju, ali odbijaju, u skladu s pravilima, da kažu o kojim je konkretnim firmama reč. Poziv domaćim i stranim investitorima da dostave ,,želje i namere” objavljen je u petak, 15. avgusta, a prva njihova pisma počela su da stižu već u dane vikenda.
Posle dvanaest godina od prodaje društvenog i državnog, za koju u narodu preovlađuje uverenje da je bila pljačka, a među ekonomistima da je bila katastrofalna, ljudi iz Agencije nisu skloni širenju optimizma.
"Biće odlično ako prodamo polovinu od 502 društvene i državne firme", izjavila je direktorka Agencije za privatizaciju Marijana Radovanović.
U Agenciji će čekati pisma zainteresovanih kupaca za ponuđena preduzeća do 15. septembra, kao što nalaže novi zakon o privatizaciji. Od investitora se očekuje da u svojim pismima izlože programe privatizacije za preduzeća koja nameravaju da kupe, a koliko će ih u tom relativno kratkom roku stići, niko nije spreman da prognozira. Imajući na umu kakva se roba nudi, upućeni tvrde da kupci neće stajati u dugačkim redovima. Ukupni gubici ovih firmi u 2013. dostigli su pola milijarde evra. Imovina im vredi 6,8, a obaveze su im 6,6 milijardi evra. Zapošljavaju oko 90.000 ljudi.
Nije teško pretpostaviti da se kupcima mogu nadati zaposleni u firmama koje imaju proizvod i tržište, što im daje nadu da će zadržati svoja radna mesta. Reč je o preduzećima iz sektora poljoprivrede i prerađivačke industrije, a takvih je među 156 preduzeća u restrukturiranju oko 40 odsto. Direktorka Agencije ne daje velike šanse građevinskim firma, jer imaju velike dugove i dosta hipoteka, pa je u njihovom slučaju najrealnija prodaja imovine. Metalski kompleks je ,,rak-rana’’, a među njima su „Prva petoletka”, ,,14. oktobar”, fabrike vagona…
U neke velike kompanije, kao što su ,,Azotara”, MSK Kikinda, Poljoprivredni kombinat ,,Beograd”, KB-a, PIK ,,Bečej’’, država je, prema izjavi premijera Vučića, do sada uložila 60 milijardi dinara. Za FAP i ,,Ikarbus”, rečeno je, naziru se rešenja, a njihov opstanak i oživljavanje država će podržati otpisivanjem svojih potraživanja, koja čine 65 odsto svih dugovanja preduzeća u restrukturiranju.
Šta će biti sa firmama za koje se ne nađe kupac?
– Zaposlenima će biti ponuđen socijalni program, a preduzeća čeka redovna procedura stečaja u skladu sa izmenjenim i dopunjenim Zakonom o stečaju – odgovor je sadašnjeg ministra finansija Dušana Vujovića.
Za sve društvene firme do kraja 2015. godine mora da se nađe neko rešenje, a ono može biti stečaj i likvidacija. Izuzetak su državna preduzeća, kao što su rudnici „Resavica”, „Utva”, „24. septembar” –Užice...
Prema rečima direktorice Agencije za privatizaciju, za tridesetak preduzeća koja nemaju radnike donete su odluke o likvidaciji. Drugi krug stečajeva i likvidacija počeće sredinom oktobra, kad će se utvrditi za koja je preduzeća moguće predložiti model privatizacije, a za koja nema nade. Radovanovićeva je izjavila da nisu daleko od istine procene da će do kraja 2015. godine u neprivatizovanim firmama bez posla ostati najmanje 30.000 ljudi, od oko 90.000 koliko ih je sada na platnim spiskovima.
Prvi stečajevi za firme koje imaju radnike očekuju se u oktobru, a ako je za utehu, radnici u firmama koje ne dobiju novog vlasnika dobiće od države otpremninu od 300 evra po godini staža, a Svetska banka je za tu svrhu obećala povoljan kredit od 250 miliona dolara.