Uskoro bi na spisku za postupak privatizacije, pored Petrohemije, mogle da se nađu još pet kompanija, a to su Simpo, Jumko, Lasta, Trajal i MSK iz Kikinde, što praktično znači da bi narednih meseci blizu 6.000 zaposlenih u ovim preduzećima, moglo da dobije novog vlasnika, saznaje “Blic”.
U tim preduzećima su u prethodnom periodu aktivnosti oko ovog postupka najviše odmakle pa bi za neke od njih do kraja godine ili pak početkm naredne, mogao da se pokrene postupak promene vlasnika. Drugim rečima, država će pokušati da proda bar neku od 78 firmi, koje su od blizu 600 još ostala pod njenom ingerencijom, i za njih će biti raspisani javni pozivi ili će se pak za neke od njih tražiti strateški partner.
Prema sagledavanju Ministarstva privrede, pored ovih šest preduzeća, u proces privatizacije bi moglo da ide još oko 30 firmi, dok će će se za preostalih 40, najverovatnije kupac tražiti iz stečaja.
U ovim firmama smatraju da je njihova prodaja neminovnost ali podsećaju da bi tokom te transakcije osim o ceni moralo da se vodi računa i o sudbini zaposlenih što je tim u Ministarstvu privrede, koji je ovaj proces do sada vodio, i uvažavao.
Zaposleni u ovim kompanijama zato se nadaju da će ta logika biti primenjena i sada jer je reč o velikim sistemima koji imaju ukupno blizu 6000 radnika. Naime, u “Petrohemiji” je zaposleno 1.320 ljudi, Simpu 1.418, Yumku 2.040, Lasti 1.995, Trajalu 1.108 a u MSK 538 radnika.
Naš izvor iz Nemanjine 11, tvrdi da je privatizacija složen proces i da cena nije jedini parametar za donošenje odluke o prodaji.
"Pored cene važno je da se definiše i status velikog broja zaposlenih i vrednost investicija koje bi kupci ponudili jer ove firme imaju programe proizvodnje potrebne za neke druge industrije. Primer je “Petrohemija” koja svojim proizvodima generiše i druge kompanije, pre svega NIS, i zato su ovih dana intenzivirani pregovori sa “Gaspromnjeft”, što je potvrdio i predsednik Vućić. Izuzev “Gaspromnjefta” realno, drugi kupac i ne figurira jer teško da bi oni proizvodnju pirolitičkog benzina, koji nabavljaju od Petrohemije, prepustili nekom drugom od koga bi ga nakon toga nabavljali", navodi sagovornik Blic Biznisa.
Dodaje da i za Simpo, Jumko, Lastu, Trajal i MSK takođe postoji interesovanje.
"Većina njih posluje po UPPR i izmiruju svoje obaveze prema ovom dokumentu iako su gubitaši ali nakon objavljivanja javnog poziva, videće se ko je primamljiv za kupce a ko nije. Državi je važno da se bar u ovim velikim sistemima proces okonča na čemu insistira i MMF, posebno kada je reč o Lasti i MSK", kaže izvor Blica.
I profesor Ljubomir Madžar smatra da je vreme da se sudbina ovih preduzeća reši.
"Te firme su dobrim delom na budžetskom hlebu, brojne od njih prave gubitke koji se na kraju preliju na državnu kasu pa se godinama izdvaja novac za finansijski neodržive kompanije. To je veliki teret i mislim da je dobra ideja da se konačno završi privatizacija, koja je počela još 90 tih godina prošlog veka", kaže Madžar.
Kako dodaje, ne bi strepeo da bi brzina privatizacije nepovoljno uticala na cenu jer ona, kako kaže, ne treba da bude opredeljujuća za prodaju zato što su većina njih gubitaši i nemaju vrednost pa se ništa ne bi izgubilo.
"Primer je prodaja RTB Bor Kinezima koja je bila veliko olakšanje za državu. Takvo olakšanje bi se kvalitativno postiglo i kada bi se ove kompanije prodale jer nije isključeno da postoje neki privatnici koji bi od tih gubitaša znali da naprave rentabilne firme - kaže Madžar za “Blic Biznis”.
Pričitajte i priču o strategijama novih ministara koji ni na novim pozicijama ne žele da se odreknu starih ljudi. Jedan ministar nesumnjivo prednjači - sa sobom je poveo i pomoćnike i sekretara, njih šestoro.