Privatizacija - Srbija

Kuršumlijsku Banju prodali s „popustom“ od milion evra

Prodaja banjskog kompleksa Žubor u Kuršumlijskoj Banji za 1,4 miliona evra (milion manje od procenjene vrednosti) i oglas za prodaju Vranjske Banje po početnoj ceni 252.564 evra izazvalo je reakcije javnosti, a posebno udruženja penzionera.

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Mihajlo Radović ocenio je da je prodaja nezakonita i ima elemente korupcije i prevare.

„Ukoliko i pored ovog trećeg javnog upozorenja svim zainteresovanim kupcima isto ne bude prihvaćeno, kupci neće biti u prilici da se pozivaju na to da nisu znali za nezakonita postupanja i radnje. Ukoliko se putem sudskih postupaka utvrdi da su zaključeni ugovori ništavni i nezakoniti, neće moći da povrate uložena sredstva za nezakonitu trgovinu. Čak se mogu smatrati saučesnicima u ovoj protivpravnoj radnji“, kaže Radović za Danas.

U sindikatu penzionera tvrde da se banje i rehabilitacioni centri prodaju daleko ispod tržišne cene, „a država poklanja po zakonu tri i više puta veću subvenciju kupcu radi stavljanja u funkciju i zapošljavanja radnika nezakonito kupljenih nepokretnosti“.

On ističe da je imovina PIO fonda privatna svojina i kao takva uknjižena u katastru i na osnovu toga tvrdi da se članovi Upravnog odbora Fonda koje bira Vlada nalaze u sukobu interesa kada donose odluke o prodaji nepokretnosti u privatnoj svojini, što takve ugovore o prodaji čini ništavima.

Upravni odbor PIO fonda čini sedam članova, od čega četiri predstavnika Vlade Srbije i po jedan predstavnik Unije poslodavaca Srbije, Saveza penzionera i Saveza samostalnih sindikata Srbije, što faktički stavlja PIO fond pod kontrolu države.

Član UO PIO fonda Zoran Mihajlović, koji predstavlja Savez samostalnih sindikata Srbije, objašnjava da je bila objavljena licitacija za Kuršumlijsku Banju sa početnom cenom od 2,4 miliona evra, ali da se niko nije javio.

„Zatim je po Zakonu o privatizaciji, na predlog Vlade koji je UO Fonda prihvatio cena spuštena i na drugom tenderu je nađen kupac, Planinka iz Kuršumlije. Ja u principu nisam za privatizaciju dobrostojećih banja, ali Kuršumlijska Banja već godinama propada i tamo se ništa ne dešava, što je postalo ozbiljan problem“, objašnjava on dodajući da se prodaju samo objekti, a ne i izvorišta vode kao javna dobra.

Inače Planinka iz Kuršumlije već upravlja sa dve banje, Lukovskom i Prolom Banjom, vlasnik je i Prolom vode, a upravlja i Đavoljom varoši. Zanimljivo je da je još u januaru 2019. godine predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić izjavio kako će preduzeće Planinka kupiti 2019. godine Kuršumlijsku Banju, čime će konačno rešiti problem propadanja tog banjskog lečilišta, iako je u julu dat oglas za prodaju.

Banjski kompleks Žubor u Kuršumlijskoj Banji čine istoimeni hotel sa 16.000 kvadrata prostora, nekoliko ugostiteljskih objekata, među kojima su vila Milica i restoran Prepolac, kao i 95,9 hiljada kvadratnih metara zemljišta. Inače ova banja ne radi od 2006. godine.

Vladan Vešković, generalni sekretar Udruženja banaka, pozdravio je prodaju Kuršumlijske Banje pošto je to nacionalno pitanje.

„Kuršumlijska Banja nalazi se na tri kilometra o Kosova, a to je devastirano područje, jer tamo jedva da neko i živi, a voda otiče. Dobro je što je Planinka uzela jer ona vodi još dve banje i to dobro radi“, ističe Vešković.

S druge strane PIO fond prodaje plac od 8.462 kvadrata u Vranjskoj Banji i tu se ne računa objekat od 3.148 kvadrata, petospratna zgrada, koji je upisan kao „objekat zdravstva“, ali koji nema upotrebnu dozvolu, a inspekcija Vranja je donela rešenje o njenom rušenju i to kako se navodi u oglasu o trošku kupca.

Međutim, prodaja banja i to po cenama manjim od procenjene vrednosti je naišla na otpor i u samom PIO fondu. Pomoćnik direktora za pravne poslove Fonda Valerijan Kadijević je u dva navrata slao Upravnom odboru mišljenje da je odluka UO da se imovina Fonda može prodati za 80 odnosno 60 odsto procenjen vrednosti suprotna interesima Fonda, a takođe je pozvao UO i da povuku javni poziv za prodaju dve banje.

„U dostavljenim mišljenjima istakao sam da su dosadašnje odluke UO Fonda o prodaji Kuršumlijske Banje štetne po imovinu PIO fonda po više osnova, da predstavljaju odstupanje od dugoročne poslovne politike koju je nizom odluka utvrdio Upravni odbor Fonda i da je nedomaćinskim rukovođenjem i upravljanjem imovinom od strane rukovodstva Fond već do sada pretrpeo veliku materijalnu štetu“, navodi Kadijević.

On je dao i predlog da se nađe strateški partner koji bi uložio finansije neophodne za uređenje banja, a PIO fond imovinu kojom bi kasnije zajednički upravljali, a na taj način bi i Fond imao prihode. Pored toga, navodi Kadijević, pred Agencijom za restituciju u toku je postupak po zahtevu naslednika bivših vlasnika nepokretnosti braće Vasić iz Kuršumlije.

Cela banja kao renoviranje jednog sprata

Kadijević je u mišljenju upućenom UO u pokušaju da prikaže koliko je 1,4 miliona evra za Kuršumlijsku Banju malo podsetio da je isti PIO fond potrošio oko 1,5 miliona evra za adaptaciju prizemlja Direkcije PIO fonda u Beogradu.

„Dakle za adaptaciju 1.563 kvadrata prizemlja zgrade Direkcije, Fond je utrošio oko 1.000 evra po kvadratu, što predstavlja veći iznos od procene vrednosti i prodaje celokupnog banjskog kompleksa ‘Žubor’ kojeg čini hotel ‘Žubor’ površine 16.500 kvadrata građenog od bračkog mermera, kao i niz drugih objekata i 9,5 hektara zemljišta.“